Branič

250

„Б Р А Н И Ч*

Нишу био је донео осудно решење бр. 4534/33. јер је за спорове чија вредност прелази 5.000.— динара био стварно надлежан — § 7. тач. 3. зак. о установљењу среских и окр. судова. Међутим о траженом задржању осудног решења мора да решава територијално надлежан срески суд, зато што о овом тражењу ниједонео своју одлуку пре 1. I. 1934. г. окружни суд. После овога рока окружни суд лрестаје да буде надлежан за спорове чија је вредност до 12.000 динара — § 44. тач. 1. г. п. п. — и стога не може да се примени чл. 42. уводног закона, већ мора да се примени чл. 36. ст. 3. тач. 4. истог закона о достављању предмета стварно надлежном суду. За задржање осудног решења донетог ио одредбама сшарог грађанског посшута ако је захшевано аосле 1. јануара 1934. плаћа се шакса ао закону о судским шаксама за ириговоре, а не по ТБр. 191. &ак. о шакс. (Касац. суд у Београду, Рек. 1321. од 22. августа 1934.). Лепосава уд. Ж. актом По-607/4/34. од 17. априла 1934. тражила је задржање осудног решења бр. 13884 од 14. XI. 1933. год. и за ово тражење платила свега тридесет динара таксе. Позвата опоменом да плати још 220.— динара редовне таксе по ТБр. 191. зак. о такс. и 660.— дин. на име казнене таксе, тражила је формално решење суда о чему јој је Окружни суд у Ваљеву издао решење По607/7 од 8. маја 1934. год. налазећи да се по чл. 36. уводног закона за грађ. парн. пост. овај спор, који је заснован тужбом за време важења стар. грађ. суд. пост. има и расправити по старом грађ. суд. пост., а у таквом случају по § 44. зак. о суд. таксама такса се плаћа по пређашњим законима. Но по жалби молиље Лепосаве, Касациони суд примедбама свога III оделења Рек. 1321 од 22. августа 1934. г. поништио је ово решење налазећи: „Када је у овом предмету тужба по кратком поступку Бр. 13884 поднета 14. новембра 1933. год., а приговор противу донетог осудног решења бр. 13884 предат суду 17. априла 1934. год. када је нови закон о граћ. парн. поступку био већ ступио на снагу, то се у смислу тач. 1. чл. 37. уводног закона за грађ. парн. пост. спор овај има расправити по новом грађ. парн. пост., па прематоме и § 44. зак. о суд. таксама има се и такса наплатити по одредбама закона о судским таксама". Иван Д. Пешковић секретар Касационог суда у Београду Тражење иривременог издржавања жене од мужа није „чисшо имовинско иравни захшев" из § 46 бр. 3 гр, п. п. Тужени се не може осудити на плаћање трошкова пре него му тужба буде достављена. Тужитељица супр. Ј. Г. рођена Г1. К. из Хоргоша поднела је Суботичком окр. суду тужбу противу свога мужа туженог Ј. Г. подпрегледника фин. контроле у пензији из Н. Сада, у којој је навела: да је њихова брачна заједница прекинута кривицом туженог, те јој је дужан дати привремено издржавање, чији износ моли да јој се установи у сразмери његових месечних принадлежности по 300.— дин. месечно. Стварна надлежност Суб. окр. суда оснива се на пропису т. 3 § 46 гр. п. п., а месна надлежност на пропису § 73 гр. п. п. По овсј тужби Субот. окр. суд донео је под IV По 375Ј34, 24 јула т. г. следећи Закључак „На основу § 39 у вези § 41 I од. 1. гр. п. п. тужба се одбацује по службеној дужности, Разлози Тужитељица је тражила да се тужени осуди на привремено издржавање жене по 300.— дин. месечно. По § 53 посл. став гр. п. п. ако се спор води о законском издржавању алиментацији, као вредност спорног предмета узима се збир трогодишњих оброка у. колико се издржавање не тражи за краће време. Како тужитељица тражи по 300.— дин. месечно, што годишње износи 300 X 12 = 3600 дин., а за 3 године 3 X 3600 = 10.800 дин. дакле у конкретном случају вредност спора је 10.800.дин. те је по § 44 бр. 1 за ову врсту спора надлежан Срески суд.