Branič

258

.БРАНИЧ'

која је у друштву а не у њеном продукту, а то је криминалитет. Резоновање политичке школе, па са њоме и немачке социолошке школе није основано. I роблем фактора криминалитета није чисто социјални проблем, већ на првом месту правни проблем, те се исти са те тачке гледишта има и посматрати а никако са чисто социјалне тачке гледишта. Позитивна школа је пала у грешку што је узела као предоминантан једино социални фактор у развоју криминалитета а све остале факторе одбацила. Право и социјалне науке имају везе, али су оне две одвојене научне дисциплине које имају за објекте изучавања битно различите објекте. Поред тога ми сусрећемо социјалне средине ко)е су нодпуно нивелиране како у погледу једнакости права тако и у погледу равномерности расподеле економских добара, па ипак сусрећемо и у таквим срединама криминалитет као и читав низ сред тава која се употребљавају ради борбе са тим криминалитетом. Поставља се питање шта је узрок овоме криминалитету? Несумњиво да социјални фактор није већ неки други. Дакле као што се види позитивна школа је једно трано узела да расправља о питању фактора кримипалитета, те њенО решење се не може усвојити као решење паучног карактера. в) Поставља се питање који су то фактори криминалитета када се одбаци гледиште поменутих двеју школа? Питање фактора криминалитета се не може ни постављати према нашем мишљењу нити се може говорити о претежности ових, са простог разлога што се сви поменути фактори имају сматрати као ствараоци једнОг главног узрока криминалитета а то је криминалног тихичког сшсња код извесне индивидуе, како то умесно примећује проф. Т. Живановић. Питање фактора криминалитета не може се поставити са истог разлога са кога се не може поставити ни питање који је услов претежнији у каузалитетском низу, који је од услова узрок а који је само услов, у произввђењу последице. Поред тога индивидуални, социјални и физички фактори, које истичу поменуте школе нису непосредни ствараоци криминалитета, пошто ови фактори само доприносе главном фактору криминалитета: криминалном психичком стању, које се стање сматра једино као проузроковач криминалитета. а сви остали су само ствараоци овога стања Стеорија ироф. Живановића). Ово криминално

психичко стање се јава у две форме: оно је П"рманентно које проистиче из диспозиција за вршење кривичних дела, и прола^но. које проистиче из мотива одлучујућих за вршење кргвичних дела. Дакле као што се види ово криминално ишхичко схвање на страви извесне индивидуе је једини фактор криминалитета, којз је стање индивидуалног а поред тога и психичког карактера. Све остале околности су само доприносиоци у стварању овога стања. Тако узмимо за пример лице које врши кривично дело крађе, код кога је криминално психичко стање перманентно и зависи било од тога што је то лице у социјалној беди, па услед тога рецимо мора да украде парче хлеба, или зависи Од тога што је то лице болесно, има страст за вршењем Кривичних дела крађа (клептомани(а), или пак што је фаворизирано од физичких појава. Сви ови појгви су само допринели да се код дотичне индивидуе развије већ постојећа диспозипија за вршење кривичних дела Према томе са обзиром на изложено јасно се види да је једини фактор криминалитета криминално психичко стање, дакле извесва диспозиЦија која се налази код сваког нормалног човека, када се разуме се узме у обзир поменуто пролазно криминално психичко гтање. Из изложеног излази да борба против криминалитета се има управити на искорењавање поменутог криминалног психичког стања које се валази код сваког човека само у разним дозама. Др. Боривоје Д. Петровић адв. припр. Назиб градсћих огтштина по нобом закону Закон о г адским општинама је добио обавезну силу Зсептембр) 1934 г. и грапске општине су у неколико изв шиле п омене у смислу овог закона, а нарочито у погледу назива. Тако сада на пр., печат еоградске општине гласи: „Грахк поглаварство града Београда", (са додатком оделења као < удско оделење, Стзтистичко оделење итд.), јер је на неки начин протумачено, да се г адске општине > мају звати градска поглаварства. Овај на зив, који су скоро све градске општине по задобијању обавезне силе новога закона усвојиле, узет је из става 1 § 9', гпе је јелино у целом тексту и употребљена реч поглаварство, и то из роченице која гласи: „Надлештво