Branič

УЛОГА ЗАСТАРЕЛОСТИ КОД ПРИБАВЉАЊА И ГУБИТКА ПРАВА итд. 267

Драгутин Кнежевић, судија Београдског апелационог суда УЛОГД ЗАСТАРЕЛОСТИ КОД ПРИБАВЉАЊА И ГУБИТКА ПРАВА СВОЈИНЕ И СЛУЖБЕНОСТИ. 1 ) I Законодавац нам каже, да ј е застарелост особито опредељење п 01 коме један због неупотребљења за нек« дуже вреаде право губ и, а д р уг и самом употребом добија и прибавља(§ 922 срп. гр. зак.) Данас је опште примљено мишљење, да оваква дефиниција није тачна, управо тражи извоана објашњења. Право' својине, на цример, не губи се самом неупотребом за извесно дуже време, већ треба да пастоји и друго лице, к'0'је жели да се том' нупотребом власника користи, па да се и оно са своје стране понаша према истом добру као сопственик, да га држи за законом опредељено време и да 1 у даном моменту према дотадањем сопственику истакне приговор о застарелости. Док међутим, за тражбена права пре се може законска дефиниција о застарелости примеиити, но такође са иужним обЈашњењем. К о д ових односа право из уговон ра или закона према једном одређеном л:ицу застарева, ако се 0-В01 не употреби за законом предвиђено време нод условом наравно, да се противна страна позове на застарелост. Дужник може и после истека ро!ка застарслости да истакне приговор о овој. Нужан ј|е једино законски протек времеиа. Ова разлика лежи у природи ових права каја није истоветна. Својмна је аосопутно поаво. Неограничена власт (изузев закомских ограничења) коју једно лице има на извесиој ствари. И трећа лица мсрају да поштују то право сопственика, у противном биће силом закона нагнани да сопственику поврате сва припадајућа му права на добру. Својинар једне ствари, теориски )узевши, може од ње чинити употребу какву хоће. Може је отуђити па и уништити. На против, право из тражбенот одно!са је релативно. Носилац оваквот права ограничен је према одређеном лицу свсме контрахенту Само на облигаторни однос који постоји између њих. Пр. Поверилац има права од дужника тражити да му овај плати износ дуга и ништа више. Или, продавац има права захтевати од купца да му овај положи куповну цену ; и обратто. Њихова права и обавезе ^управљени су само на извршење обостравих обавеза. Поверилац иеупотребсш, временом изпуби право да дужника иагони на извршење обавеза. ОднОСи треба д,а, се ликвидирају. Заксиодавац тај задатак оставља и времену. По протеку истог, дужник је стекао право да се аслободи обавезе истичући приговор зжтарелости. Код права својине ситуација је другајачија. Кад једно добро постане власништво извесног лица, оно то остаје докле год постоуи. Другим речима, у"век мора иемом припадати.

*) Неједнако тумачење законских прописа који се односе на насловну материју у нашој судској пракси, навело нас је, да пред читаоце „Бранича* изнесемо ова већ давно претресена питања.