Branič

,Б Р А Н И Ч"

Разни сукцесивни својинари тог добра нижу се Један за другим по различитим основима: куповином, наслеђем, одржајам! и т. д. Те према томе, неупотреба права својиее од стране сопотвеника! на једном објекту, не лишава овога тог права, већ само ако неко други жели да се користи том његовом неупотребом. Овакво гледиште није у супротности ни са §230 срп. гр. зак. Јср пусто мес т о је оно, које је власник својевољно' оетавио „с намером невратити се натраг". Власник једног добра може своје право на истоме за дужи низ година и не показати —■ употребити, али увек задржава право сопствемости. На против, код тражбеног односа права и обавезе гасе се застарелошћу. Тада овај престаје за увек. Да закључимо, онај ко жели да истакне зрхтарелост да би стекаа право својине на добру извешот лица, мора да докаже и своју дугогодишњу државину на тој ствари. На против, онај који жели да се користи застарел> шћу у тражбеном односу довољно је, да је истакне ако је протек времена заиста наступио. Другим речима, својина ое може и прибавити и изгубити застарелошћу, док се код тражбених односа застарелост појављује само као један од начина којим се гасе права и обавезе. Застарелост се овде појављује само у жгативном смислу. Наиме, кад она наступи, престају права из тражбених односа, односно! гасе се и обавезе. Цео дотле постојећи однос престаје. II Код сво.јинске застарелости треба правити разлику између аквизитивне и екстиактивие застарелоети. Првом се задобија право својиве на! једном добру а другом се губи праВ'0 својине на извесној ствари. У првом случају имамо< о д р ж а ј а у другом застарелост у правом смислу. Различити су услови за прву оД друге застарелости. Много се теже задобија својина на једиој ствари него што се она губи. Практично 1 , питање је чисто процесуалне природе. Зависи, да № извесно лице жели да му се призна право счо.јипе на једнам предмету или жели да се користи застарелошћу, т. ј. невршењем права својине од стране господара на једној ствари. III Поред других н-ачина за стицање својине ова се може прибавити и одржајем. Отај кзоји тражи да му се призна право својине на једној; ствари — непокретном добру, мора да испуни ниже наведеве услове. Законодавац вам вели, да се застарелошћу само оиај може користити, који је за прибављање ствари способан да једну ствар држи на дуже законом опредељено време и да је то држање закоио, поштено и чисто од сваког лукавства и преваре и да је непрекидно (§ 926 срп. гр. зак.). а — Потребва је државина објекта. Фактична власт на једној ствари. Имати је у својим рукама. Понашатп се према њој као прави господар. б— Државина ствари треба да је з а к 01 н с к а 1 и п ош т е н а. Поштен држалац је онај, који једну ствар држи као својуТо је уверење држаоца да с правом држи јадж> добро^, зато што му оно припада по једном од основа, за који он сматра да је по