Branič

УЛОГА ЗАСТАРЕЛОСТИ КОД ПРИБАВЉАЊА И ГУБИТКА ПРАВА итд. 269

закону! дозвољен. Тако на пример, држалац може бити савестан иако је противзаксшо дошао до 1 државине ствари. Случај, к;ад је добро прибавио самовлашћем а он је у уверењу да је то| била самопомоћ. Савесиост држаоца треба да буде стална т.ј. од момента прибављања ствари па за све време држања однооно тома; застарелости. Држалац мора непрекидно! да будв у уверењу да ствар поштено држи. Савесна државика престаје, када је држалзд од правог оопственика судски на враћање опомеиут. Савесност се кс(д дрмсаоиа прет 1 по!Ставља, те зато на противнику лежи терет да дсмаже неЈсавесноет држаочеву. То ће се утврдити оуискОм опоменом на враћање ствари или другим окалностима и чињеницама из којих ће с:е посредно утврдити несавеснсхст држаоца. Наравн)о, ово је предмет 1 судске оцене, те ће ее питање решавати од случа-јја' до случаја. Осим овога, држалац треба да има и правни основ по коме држи дсбро! на коме жели одржајем да стекне право својине. Само својинска државина може одвести својини. Да би пак једна државина била таква, она поред осталих уелова мо^ра имати и законоки основ прибављањз: куповина, наслеђе и т. д. Државина може бити савесна а да не буде законска. Држалац може бити у уверењу да ствар држи као своју а да му основ прибављања није зајмонШи. Сматрамо, да је по закону довол>но да садањи држалац докаже правни основ по коме је дошло« до државине објекта у питањ^у. Дали је пак ранији држалац дошао^ до државине уредним начин!0!м, ТО' је по правилу без утицаја на примену закоМског услсва о шме је овде реч. Овд|е се не може применити начело, да о::о шт® неко. сам нема, не може ни другом дати. Зашто? Ззго што законодавац вели, (§ 926 срп. гр. зак.) да само дугогодишња законска 1 и поигтена државина! може сдвести својини. Из чега излази, да је реч само о садашњој државини. Она се цени, да ли је по1 времену довољно! трајаиа; по начину приба!вљања, да ли ]е до ње притежалац дошао уредним путем и по томе, да ли је држалац савестан или не. Као што» видимо, елемеити за одржај су у тесној вези само држаоца према добру чије се влаоништвкз жели да по!стигне одржајем. 2 ) Мислимо, да) се паменуто начело о могућНости да се пренесе на другога само оио што се има, може применити само у случају, а|ко се држалац по!зива и на ранију државику свога' претходника. Према сопетвенику добрз престанак његовог права наступа, ако му се противстави пуноважан одржај. Прем-а томе, такав одржај без обзира на сукцесију лица — држалаца спорног добра, како по основу прибављања државине тако и по вре-

2 ) Заступајући ово гледиште г Мих. Јовановић, Државина стр. 109, вели „да у односу на оно право којега је државина фгктичност, не може бити речи ни о сукцесији код државине". Даље, „зато што је државинв с.дмо факат или стање једно у односу на право које се тамо врши, те ту не може бити речи о еукцесији, зато и прибављање својине државином долази као одржај у врсту оригиналног прибављања, при свем том што су државински односи узукагшоне државине махом основи само деривативног прибављања својине, па се ирема томе, разликује транслативно и конститутивно прнбављање одржаја."