Branič

338

,БР А Н И Ч"

предност пред извансудским поравнањем састоји у томе, што у судском поступку поравнања може већина вјеровника, која прихваћа поравнање, надгласати мањину, ако опстоји прописана законска већина вјеровника од 75% тражбина, које су погођене поступком, и ако понуђена свота поравнања износи више од 50%;: ако понуђена свота поравнања износи мање од 50%, мора за поравнање гласовати толико вјеровника, да се достигне 80°!^ тражбина, које су погођене поступком. Поред већине своте, мора предлежати и већина вјеровника, и то више од 50% свију вјеровника, који судјелују у поступку. Ако је постигнута та већина, веже закључак већине вјеровника и мањину вјеровника. То мајоризирање на основи закона пружа заштиту против вјеровника кверуланата, који настоје ускраћивањем приволе постићи погодовано подмирење. Код извансудског поравнања не опстоји та правна заштита против сметаоца поравнања (акорда). Но с друге стране припадају и извансудском поравнању одређене предности. Судски поступак о поравнању везан је начелно уз минималну квоту од 30°| о , па ако ова није понуђена, не може се провести. Но често предлеже догађаји, у којима поред дужника желе и његови вјеровници да се не отвори стечај, и ако је очито да се не може постићи минимална квота од 30°| о . У таквим догађајима могу се интересиране странке послужити извансудским поравнањем, у којему се начелно може понудити макар каква квота, ако су њоме задовољни вјеровници. Против судскога поступка поравнања износи се често и приговор висине трошкова. Тај приговор само је увјетно оправдан. Код судскога поступка поравнања настају већи трошкови поступка у вези са судјеловањем суда и прописаним судским таксама. Емерих (ОЈе Зашешп^, I. ТеП. Маппћехт) заступа у јуристичком смислу схваћање, да извансудском поступку поравнања припада предност пред судским поступком поравнања ради краћег трајања и мањих трошкова. То мишљење подудара се са схваћањем привредних кругова. Недостатак судског поступка поравнања састоји наиме према схваћању привредног свијета нарочито у томе, што се одвија пред широком јавности патиме оштећује кредитну способност дужника. Теоретски може то схваћање бити исправно, но практички долази (путем модерних информацијоних завода и различитих могућности за обавјешћење) и извансудски поступак поравнања до сазнања интересираних пословних кругова, који су у вези с прибављањем (подјељивањем) кредита дужника. То значи, практички да такав поступак поравнања никад не остаје скривеном тајном. Но с друге стране ваља за консолидацију привредних прилика уопће напосе нагласити, да никоме није послужено тиме, ако се одређени случај инсолвенције одвише много колпортира у јавности, јер то умањује пласман дужника — привредника, пошто га конзументи напуштају чим сазнају да је његово предузеће пред сломом. Ради свега тога заговара се у многим догађајима примјена извансудског поступка поравнања. То вриједи нарочито ако опстоји мален број вјеровника па се може очекивати, да ће, се с њима моћи без већих потешкоћа склопити поравнање тако^ да нема смисла покретати судски поступак. Често склапају се