Branič

356

„Б Р А Н И Ч*

допустити ни да се доказује оно што је кривичном пресудом утврђено, нити да се противно доказује 14 )." Али у осуђујућој пресуди, све оно што не спада у питање утврђивања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца, не веже грађански суд, који може тај материјал употребити и на основу слободне оцене доказа донети своју одлуку. 15 ) У томе га не може спречити ни одустанак од кривичне тужбе од стране државног тужиоца који налази да нема кривичног дела. 16 ) Што се пак тиче ослобођавајуће кривичне пресуде, грађански суд није везан ни у колико доказима и разлозима кривичног суда. Он ће донети своју одлуку на основу проведених доказа у грађанском спору и оценити их у смислу § 368. гр. п. п. Али може наравно за своје уверење употребити и остали доказни материјал у кривичном спору, пошто га проведе у грађанском спору по грађанском доказном поступку и наравно може га ценити у пуној слободи, јер није везан за одлуку кривичног суда већ за пропис § 368. гр. п. п. Према томе, грађански суд ће самостално ценити питаље

и казнених судова. Исто тако је грађански суд везан и на опсег урачунљивостн утврђен у осуђујућој пресуди казненог суда". и ) В. Др. Драгољуб Аранђеловић: ор. сИ. књ. II. стр. 151. п ) Тако Др. Хуго Верк: ор. сН. стр. 145.: „Напротив, грађански је суд слободан да утврди неко стање ствари, које није утврдила осуђујућа пресуда казненога суда, све да је казнени суд морао и он да то учини а не везују га нити послеци кривичног извиђања, нити разлози ради којих је казнени суд обуставио даљи извиђај или поступак, нити одлука о приватно правним потраживањима, садржана у осуђујућој пресуди казненог суда, (§ 281. бр. 6 к. п.)". — Др. Фрања Горшић: ор. сП. књ. II. стр. 104.: „Али грађански судија није везан за читаву садржину кривичне пресуде и образложења. Тако на пр. он није везан за мишљење кривичног суда, да повреда здравља или неспособност за рад проузрокована оштећеном телесном повредом није трајала 20 дана. (О. в. с. од 2. октобра 1900. год. бр. 7372, Амтл. С. II. 304). Тако исто има грађански судија самостално да оцењује повлачи ли кривично дело за собом и дужност накнаде штете од стране туженика, (О. в. с. од 20. новембра 1900. бр. 15372, Гл. У. Н. Ф. 1187). Он ће нарочито моћи утврдити чињенице које кривични суд није узео у обзир. (О. в. с. од 10. јуна 1913. Рв. I. 479/13, Ц. Бл. 1914. год. стр. 87.). У колико је грађански судија везан за пресуду кривичног суда, расматра и О. С. С. Б. од 12. септембра 1922. год. Рв. 352/22. 36. Сл. пр. I, 53. Треба додати даје он везан само за пресуду кривичног суда, а не за изреку поротника (иста одлука)*. — Др. Драгољуб АранђеловиЋ: ор. сИ. књ. II. стр. : „Ако је дакле на пр. учињено које кривично дело, па се од учиниоца тражи накнада штете њиме проузроковане, онда ће и цивилни судија усвојити пресуду кривичног суда, којом је утврђено да је тај и тај то дело учинио и да је зато одговоран, и неће допустити ни да се доказује оно што је кривичном пресудом утврђено нити да се противно доказује". — В. Верона-Зуља: ор. сН. стр. 464. наведено у ранијој примедби под 11.), као и одлуке судске бр. 5 и 8. — ЈТаза Урошевић: ор. сИ. стр. 363.: „У спору о накнади штете причињене кривичним делом, о коме је изречена пресуда и тужени осуђен на казну, — неће се понова утрђивати да је тужени крив и урачунљив и као такав одговоран и за штету, нити ће се допустити да се противно томе доказује". — Др. Агашоновић: ор. сИ. стр. 256. и 257. одлуке саопштенепод 2, 5 и 7. 1в ) Тако Верона-Зуља: ор. сИ. стр. 464. који наводи одлуку С. Б. од 16. фебруара 1926. Рв. 142—25. М. VII, 123. — Др. Фрања Горшпћ: ор. сН. књ. II. стр. 104.: „Ни кад је државни тужилац одустао од прогона, не може спречити грађанског судију да резултат кривичног посгупка узме у претрес, па да на овом основу по слободном уверењу утврди меродавне чињенице". Горња одлука.