Branič

390

.БРАНИЧ'

производше, и т. д.) изазивале су и иоте потребе, а исте правне институције (на пр. код народа који нису знали једни за друге ни да постоје: народи Америке имали су, при открићу Америке, исте правне установе као и народи Европе) биле су најбоља, по ондашњем схватању, форма њиховог регулисања у области права. Али је, с обзиром на горе речено, још више разумљиво што је број, обим и садржина тих правних институција постајао сваким даиом све већи, шири и истоветнији. Међусобни утицај, а њему је претходило изједначење у животним односима (јер у противном се тешко може говорити о међусобном утицају већ само о једностраном утицају или боље тлачењу: на пр. однос колонија и метропола, који данас претставља један од проблема који се истављају пред међународну заједницу и који ће, мислимо, морати једнога дана бити решен у смислу потпуног ослобођења оних који су потлачени), учинио \е да је сличност правних институциЈа постајала све већа, така да се она врло често, фактички, претворила у истоветност (в. о овоме, у колико се тиче кривичног права, чланак г. Живојина М. Перића: Универзална НпДЛежНОСШ, који је, у нашем преводу са француског језика објављен у Браничу за март 1935 године). Под утицајем свега овога, Међународно право (мислимо Међународно право у правом смислу те речи, т. ј. право које, било да је кодификовано било да је то постало фактички, интуитивним путем, важи у свима већим земљама, за разлику од колизионих норми Међународног права — в. о овоме наш приказ дисертације г. Андрије Ристића: Прати. иоложај сшранаца, у Архиву за правне и друштвене науке, октобра 1934 године) добија све више значаја а напоредо, шш још боље испред њега у временском погледу, и упоредно право. Међу тим институцијама међународног карактера, меница је сват;ако једна од најзначајнијих и најранијих. И г. вајаловић у својој дисертацијл излаже менично право онако како је оно регулисано управо предвиђено у женевском меничном реглману и у англо-американском законодавству (управо тачније англо -саксонском законодавству, јер његова излагања не обухватају и земље средње и јужне Америке). Повлачећи три периода у развоју меничнога права: период обичајног права, период нацконалног законодавства и период међупародног регулисања, аутор се, пошто \е бацио најкраћи поглед на прва два периода, т. ј. период историје и период садашњице, у главном задржава на трећем периоду, т. ј. периоду будућности, можда скоре или можда чак и будућности која је већ настала. Та излагања обухватају скоро сва питања односећа се на менично право, питања која се срећу у свима већим третеима (5{аиђ'з, Буоп-Саеп е1 КепаиИ, Несторовић, и т. д.), и после кратког излагања периода о правној природи менице (стр. 99-112), која су, да приметимо,. могла да буду много шира јер је то свакако једно од пајзначајнијих питања у области меннчпОга права, а његово решење има великог значаја за схватање и разумевање многих других институција које аутор излаже у својој књизи, г. Бајаловић излаже питања правне споеобности у меничном праву, право заступања, затим питања конститутивних елемената мевице (нужне законске састојке, платпвост споредне састојке, питање дупликата и кОпија, бланко менице, фалсификата н исправљања на меницама, индосамената, пријема, исплате), споредних и могућих састојака менице (авал, лични и реални приговори, протест, интервенцаја), престајања меничне обавезе, сопствене менице, заједничких прописа за меницу у опште (1е11ге <Је сћап§е) п сопствену меницу (ћШе! а огсЈге), сукоба закона и таксеног права у погледу менпце. Код свих ових питања аутор излаже гледиште женевског униформног реглмана и гледкште англо-американског права, дајући на крају књиге закључак у коме је указао на главна преимућства првенствено англо -американског система над континенталним системом, т. ј. системом женевског реглмана. Књига г. Бајаловића, која, као што смо видели, долази у обим упоредног права, претставља једну прегледну слику законодавства <5 меници. Аутор се задовољио, најстриктније узето, нормативним излагањем поједпних институција, чак шта више скоро искључиво позитивних правних прописа, не упуштајући се дубље на. у теориска разлагања појединих проблема ни у испитивање генезе и социјалне детерминације правних норми закоЕОдавства која је излагао, у овом или оном правцу, њихове сагласности или различитости. Отуда ми срећемо у његовој књизи питања која су чисто техничка (на пр. израчуњавање рокова, широко излагање нужних законских састојака за меницу, и ако је то опште усвојено), док је теорија остала скоро сасвим по страни. То би, поред тога што аутор није навео одступања која су учињена од женевског пројекта у земљама које су га усвојиле или које су се њиме инспирисале (тиме би се, мислимо у мртву материју једнога пројекта унела живост позитивног законодавства, а учињена одступања би указивала на непотпуност женевског пројекта и, можда, дала аргумената за тезу англо -амери—