Branič

392

.БРАНИЧ'

јер је поезија за њега била дража од Пандекта и Грађанског законика, али је ипак у своме животу четири пута пледирао. Три пута за себе самога, а четврти пут за свога сина. Пледирао је пред Трговачким судом сенског департмана због забране његовог дела „Краљ се забавља", а исто тако и противу цензуре поводом његовог ,Ернанија." Пледоаје који је изговорио бранећи свога сина, оптуженог по закону о штампи, био је једна филипика противу смртне казне, сјајно исказан ужас и страх од судских заблуда и дивна ода правди и слободи. Ову исту тему обрадио је песник и у своме делу „Последњи дани једног осуђеника", а у својим »Јадницима* изложио је једно схватање права протканог осећањем сажаљења. Сажаљење је, рекао је предавач, сестра близнакиња правди. Затим је предавач у духовитој компарацији супротставио вечно право пролазном закону и изрекао своје уверење, да ће од дана када закон и право постану једно и исто настати златно доба. На крају ове седнице делегат Румуније г. Петровићи саопштио је, да је г. Наумеску, потпретседник Међународне уније адвоката, изненадно умро када је већ био готов да авионом пође на конгрес у Брисел, па су делегати одали пошту овоме своме заслужном члану. По завршеној седници оделила су се оба конгреса. На продуженој седници Међународне уније донета је одмах једногласна одлука, да се не врши подела у секције, већ да се сва пита' ња која су на дневном реду третирају у пленуму. Седнице пленума конгреса одржаване су биле преко целог дана у згради конгресних сала међународне изложбе, а последња завршна седница на дан 7. јула одржана је опет у заједници са Федерацијом белгиских адвоката у великој сали зграде покраинске владе у Брислу. На овој последњој седници прочитане су одлуке оба конгреса по питањима која су била на дневном реду, па су делегати са оба конгреса имали заједнички банкет. На дневном реду конгреса била су постављена као главна следећа три питања: 1.) Упрошћење процедуре у циљу убрзавања и појефтињења поступка. 2.) Криза у Коморама и потребне реформе. 3.) Пензиони фондови адвоката. Поред ових главних питања, која су се имала дискутовати у секцијама, за

пленум конгреса стављена су била нз дневни ред и следећа питања: 1.) Имунитет одбране (референт г. Кантор-Аустрија). 2.) Анкета о удруживању између адвоката. 3.) Организовање међународног музеја свих бароа (предлог Мађарске), 4.) Садашње стање и жеље бароа уније. 5.) Административна питања. Сва ова питања дискутована су у пленуму, како је било и одлучено. Краткоћа времена с једне стране и обимност самих предмета с друге стране учинили су, да је дискусија била јако сужена и летимична. Конгрес се ипак најдуже бавио првим главним питањем. Покретана су у главном многа питања, која су нашим новимГрађанским парничним поступком уређена, тако да за нашу делегацију ова дискусија није била од нарочитог интереса. Нарочито је дискутовано питање пресуда због изостанка и пропуштања, правних лекова против таквих одлука и питање стечаја нетрговаца. Вршена је у главном анкета односно статистика о томе, како су поједине институције регулисане у појединим земљама и потом су донети закључци који ће бити публиковани у засебној књизи поводом овога конгреса. Код другог главног питања интересовање делегата нарочито је билоусредсређено на ограничења у пословању адвоката, која у извесним! земљама постоје. Та ограничења код нас у главном су у томе, што адвокат не може да заступа пред духовним и војним судовима, што се од стране делегата на конгресу сматрало за много мање зло, него установа судских заступника (авуеа) који адвокатима одузимају један велики делокруг рада. Питање пензионих фонаова адвоката реферисао је веома исцрпно делегат Румуније г. Јонеско, који јесвој реферат штампао у засебној књижици и разделио свима делегатима. Установљено је да пензиони фондови постоје у веома малом броју земаља. Од свих делегата ова установа је прихваћена као веома корисна и у том погледу донета је одлука. Наш систем пензионог осигурања оцењен је као врло добар. По питању имунитета одбране реферисао је делегат Аустрије г. Кантор, који је свој реферат такође штампао и разделио делегатима. Предмег је третиран у главном као и на кон-