Branič

БЕЛЕШКЕ

395

мијом и да ће се у Минхену подићи седиште Академије т. ј. „дом немачког права". Професор универзитета у Јени г. др, вилхелм Јусшус Хедеман реферисао је даље о историском раззитку грађанског законика; указао је на то како је кодификација грађзнског законика од 1896 године данас већ једка трошна зграда и како се ради на томе да се у многоме преправи. На тој седници је говорио још државни саветник проф. др. Карл Шмит о теми „Правна начела у држави-во,ђе". Изјавио је да је борба између државе и права, између државе и појединца, између јавног и иризатног права довршена тиме, што се у Немачкој престало с деобом законодавне од извршне власти. На поподневној седници реферисали су проф. др. ван Лон из Девенгра (Холандска) о „Правном проблему међународних картела", др. Темал Греј из Лондона о „Научним удружењима и међународном праву", проф. др. Миет Кнудсен из Дротхајма (Норвешка) о „Проблемима кривичног права у Скандинавским земљама"; задржао се нарочито на кривично-правној санкцији по■бачаја и указао на то како је тај проблем светског значаја. Као последњи референт тог дана говорио је италијански правник гроф Вернар;ци ди Фосомброне из Ђепове о „Међународној функцији страног законодавства". Трећег дана, почело је заседање говором др. Роберта ЈЈаја, вође немачке радничке заједнице, о „Радничком и социјалном праву". Вођа 20 милиона немачких радника је изложио начела обавезног рада, социалне празде, заштите радника, заштите општих интереса итд. Даље је говорио др. Јохансес Вајдеман, претседник општине Хале о „Држави и општини". Истакао је принцип самоуправе по коме 55.000 немачких општина под сопственом одговорношћу управљају саоје послове економски, чисшо и шшедљиво, док се надзорна-власт државе има ограничити на то да се управа спштине води у сагласности са законима и циљевима државе. Као трећи говориик био је др. Година, адвокат из Београда, који је реферисао о „Изједначењу законодавства у Краљевини Југославији". Др. Годииа, је изложио начела нлшег новог законодавства које се осннва на високим етичним вредностима социјалне целисходности, на урођеном .осећају братства југословеаског на-

рода и на појму части, који је у народу изражен пословицом „све за образ, образ ни за шта". Указао је на то како и нови реформатори немачког права стварају своју зграду на истим начелима и приказао је све новине и допуне у већ изједначеним законима Краљевине Југославије. Дао је затим прегледе наших судских закона. Закључио је са жељом да би заједнички напори уродили плодом, који ће бити од користи за душевну културу оба народа и целог света. Присутни су примили овај извештај с одобравањем и видном симпатијом за нашу земљу. Г. претседник се захвалио; изјавио је да ће се тај извештај у целини објавити уГласнику Академије, Потврдио је да ће Немачка бити поносна ако би у томе могла бити од помоћи као што је уверен да ће примити јаки потстрек одЈугословенског законодавног рада. Немачка ће увек на најсрдачнији начин сарађивати с пријатељском Југославијом. На поподневном састанку говорио је др. Ерива Волкмар, директор Министарства правде из Берлина, о „Дикамичном елементу при стварању новог немачког права". Завршно предавање држао је др. Георг Клауер о „Пројекту новог закона о патентима". Закључио је конгрес државни министар г. др. Франк који се захвалио предавачима и гостима. У свом говору означио је задатке Академије при стварању нових закона који ће одговарати животним потребама и одговарати потребама стварности. Закључењу конгреса присуствовао је и г. Хишлер у циљу да подвуче велику важност Академије и да изрази своје живо интересовање за њен рад. Зборовање је објављено на веома свечзн начин. Говорио је претседник владе г. Сиберш, који се задржао на већ донесеним законима Немачке државе о наследном праву сељачких домова, на закону о уређењу народног дела, на закону о заштити противу наследно оптерећеног потомства и т. д. Подвукао је нова начела и нове изворе будућег правног развитка, отступање од принципа „НаЈ јцзИсЈа, регеа{ типс!из" на начелу „Иа1 јибМаа, пе регеа! гаипсЗиз" т. ј. „правда има да се врши у циљу да народ не пропадне". Наророчито је истакао начела новог државног пореског закона, од 16 октобра 1934 г. у коме су јасно предвиђене све мере целисходности и опразданости. Најзад је државни министар г. др. Франк одржао предавање о теми