Branič

394

,Б Р А Н И Ч"

Беч и од стране румунске делегације Букурешт. Одлука није донета, већ је то остављено претсегништву да доцније одлучи с тим, да Кина због удаљености за сада не може доћи у обзир. По завршеном раду конгреса одржана је ааједничка седница са конгресом Федерације белгиских адвоката. Ту су украт.ко саопштене одлуке оба конгреса, па се ова седница претворила у једну лепу манифестацију за правду, мир и боље односе г,:еђу народима. За време трајања конгреса указивана је од стране домаћина лепа пажња према свима делегатима, Како су седнице пленума одржаване у простору међународне нзложбе, то се делегатима дала прилика да разгледају ову лепо организовану смотру радиности целога света, где нажалост нема југословенског павиљона. Нарочито је интересантан део старога Брисла, са зградама и улицама из почетка XVIII века, гдеје делегатима од стране претседника општине, ко]и је са својим одборницима био обучен у одело онога времена, приређен свечан дочек. Вредно је напоменути, да су скоро сви делегати као и њихове госпође, који су учесвовалп на конгресу одржаном 1933. г. у Дубровиику поновљено изјављивали југословенским делегатима своје дивљење за Дубровник, нашу земљу и сјајан пријем који им је код нас био приређен. Поред осталах обављена је-била и једна кратка и тужна свечаност. У самој Палаги правде, иа видном месту, на лепо израђеном постољу углављена је једна спомен плоча на којој су урезана имена великог броја белгиских и страних адвоката. који су у борби за право и слободу Белгије положили своје жиаоте на пољу части. После дирљивих говора претседника г. Жана Аплетона и г. Шарла Геда, претседника федерације белгнских адвоката, делегати су једним минутом ћуташа одали пошту палим борцима и положили испод плоче свеже цвеће. За време овог минута ћутања човек је и нехотице морао да се сети нзших погинулих адвоката у ратовима од 1912-1918 год. и да се пита, да ли би и њима, ако би баш и ммали палату правде, била уклесана спомен плоча у њеним просторијама, где би јој једино место и било? Нашу делеганију сачињавали су г. Др. Рихард Бај, претседник Адвокатске коморе из Сплчта и претседник

Савеза Комора, г. Др. Борис Фурлан, адвокат и приватни доцент из Љубљане и потписати, Владптир Св. Симић адвокат Конгрес Академијз за немачко право. Недавно је у Минхену завршио рад други конгрес Академије за немачко право. Немачка штампа посветила је овом конгресу велику пажњу, а и сам г. Хитлер, својим присуством завршној седници, нарочито је потврдио важпост ове установе. По укидању народне скупштине створена је Академија за немачко право због корените реформе и обнове законодазства. У циљу да влада може своме народу послужити са што бољим и напреднијим законима, позвано је 300 чланова Академије из кругова универзитетских професора претседника судова, адвоката и заступника великих привредних предузећа, а сем тога сарађује из 20 доугих држава велики број правника. Велики задатак ове Академије, која саветује законодавца т. ј, вођу државе и државни кабинет ориликом израде законских предлога, обавља се у 40 одбора за исто толико правних подручја, Као основна правна пачела ове реформе немачког права треба да важе појмови о сачувању земље, рлсе, државе, као и о зашгити части и рлда. Сваке године одржава се састанак свих сарадннка на коме се поетресају резултати годишњег рада. За разлику од наших конгреса, гле се учеснини тек на свршетку сзог рааа састају ради међусобног упознавања, овај конгрес почео је састанком чланова и гостију Академије за немачко право код начелника града Минхен 9 . Сутрадан отворио је конгрес министар др, Канс Франк који ]е подвукао да је циљ Академије највећи задатак који је икааа стављен таквој једној организацији т. ј. створнти потпуну сагласност између правног живота с иретпоставкама и потребама народа. Указао је на ново начело кризичног права којим је замењено празило „никаква казна без закона" с новим правилом „никакав злочин без ка зне"! Ректор Минхенског универзитета професор др, Келрајшер изјавио је да ће немачки научници у свему подуттипати и даље сарчђивати с Акаде-