Branič

ЗА ШТО СКОРИЈЕ СТАВЉАЊЕ НА СНАГУ ЗАКОНА ихд. 413

ном делу српских правника већ се појавило напред поменуто мишљење у виду тезе да извршну власт не треба преносиши на редовне судове. Интересантно је то противљење с разлога што долази у време између обнародовања Ип. и његовог стављања на снагу као оног грађанског парничног закона који је поред самог Грпп. без сумње најважнији. Тај отпор најјаче друштвене јединке противу целокупности угрожава продужење започете грађанскоправне реформе, па нама даје повода за изношење на овом месту оних главних разлога који говоре против сваког одуговлачења при стављању на снагу Ип. 8 ) 1) Иа. располаже једним врло ирецизним системом извршних сретстава који је праксом оиробан са највепим усиехом, док Гси. више не одговара модерном иравном саобраћају. У границама овог написа немогућно је разрадити ову тезу у свим детаљима, па некз нам буде дозвољено да из своје садашње праксе изнесемо два случаја из тог ирелазног доба који могу добро да послуже као илустрација за то колико пати правна сигурност од тога што Ип. није стављен на снагу. Први се случај односи на наше тако зване легитимаиионе хартије од вредности које се морају новчаном заводу предати приликом саме наплате, јер иначе завод, према својим правилима, не сме исплатити улог никоме, па ни органу извршне власти. Ако треће лице које је држалац легитимационе хартије, одбије да хартију преда тражиоцу извршења односно органу извршне власти, онда је извршна власт лишена сваке могућности за предузимање макакве извршне радње противу тог држаоца хартије, пошто пресуда која сачињава извршни наслов, не гласи противу тог лица. За подношење посебне тужбе против тог лица, опет, не постоји никаква законска могућност. Па кад извршна власт ниједним законским прописом није овлашћена да поведе ванпарнични поступак за поништај легитимационе хартије која је у питању, 9 ) то се треба помирити са фактом да је тражилац извршења и поред правноснажног извршног наслова коначно одбијен од захтева као захтева неизвршивог. 10 ) Нови Ип., међутим, пред-

носни прописи грађанског судског поступка односно закона о извршењу који данас важе ка појединим подручјима државе, уколико одговарајућих прописа има' у овим законима. 8 ) Наше политичке прилике могле би учинити да Уводни закон за Ип. буде при састављању законодавног програма стављен у други или чак трећи ред, иако је пројект већ израђен од стране Министарства правде. Пројектом предвиђа се ступање на снагу Ип. дана 1. јануара 1936. године, а у крајевима где Грпп. још не важи, у року од једне године дана после ступања на снагу Грпп. (вид. § 1 пројекта). 9 ) Према § 240 Закона о судском ванпарничном поступку поништај није допуштен, пошто није у питању „изгубљена, украђена, изгорела или ма на који други начин нестала или уништена исправа". 10 ) Држалац уложне књижњице Државне хипотекарне банке одбио је да исту преда извршној власти односно сувласнику уложне књижице. мада је пресуда гласила да половина улога припада тужиоцу. По садашњем стању законодавства као и судске праксе у србијанском правном подручју помоћ извршпе власти не може дати никакав резултат. За ту неизвршност нису криви органи. Државне хипотекарне банке нити органи извршне власти, већ само Гсг,. чије одредбе не одговарају савременом банкарском саобраћају.