Branič

543

Члан Одбора Милан Живадиновић предлаже, да се на годишњој скупштинн у недељу изврши са пристанком скупштине замена неких тачака дневног реда, односно, да се пре тачке избора Претседника Коморе стави тачка предлога по § II. Пословника Коморе, јер ту има озбиљних питања за дискусију, а чланови се ■обично разиђу чим се сврши избор. Одбор прима овај предлог. Заменик Претседника Милан Драговић закључује седницу у 8 ч. по подне. Записник је прочитан и примљен. (Следују потписи присутних чланова и овера Заменика Претседника и Сежретарз). ЗАПИСНИК 1 седнице Одбора Адвокатске Коморе у Београду одржане 30. октобра 1935. год. у 6 час. по иодне у Београду. Присутни: Претседник Владимир Симић, Заменик Претседника МиланДраговић, чланови Одбора: Савко Дуканац, Др. Иван Рибар, Др. Миленко Стојић, Трипко Жугић, Др. Видан Благојевнћ, Милорац Павловић, Милан Живадиновић, ■Сима Алкалај, Љубиша Димитријевић, Драгомир Ивковић, Лука Пешић, Младен Цинцар Јанковић, Војислав Милошевић, Др. Јанко Олип, Драгослав П. Ђорђевић. Претседник Владимир Симић отвара седницу у 6 час. по подне и у подужој речи износи ово: Да није имао прилике да се захвали на избору и великом поверењу, које •му је указано избором за претседника Адвокатске Коморе, јер је приликом саопштења резултата избора било присутно само неколико колега. И сама скупштина била је слабо мосећена, што се са жалошћу мора констатовати. Овим избором је у ствари извршено попуњавање одбора. Протекле су две године мандата и остало је мање времена за рад па самим тим и мање могућности да се рад у одбору активира. Истиче, даље, да не жели да даје програмска «зјашн>звања, јер је програм одбора и претселника садржан у самом закону о адпокатима. Изјављује да ће вршити законом прописану дужност и да ће се свесрдно старати да се границе обележене у закону не прекораче. Истиче да се у границама Закона има још доста да учини. Време пролази, Комора као институција живи, па је разумљиво да се у томе троши, а с друге стране искуство и пракса сами собом указују на нове потребе и на оно што није било узето довољно у обзир. Жели да преузме иницијативу за дискусију по разним питањима, како би одбор донео потребне закључке. За овим пзлаже конкретно: 1) Систем рада у Одбору Коморе је колективан. Ради бољег свршавања поелова постоје ужи одбори. Нужно је да одбори послују стално и о своие раду обавештавају Одбор Коморе повремено. Стога подноси као предлог за дискусију следеће: да наши одбори сваког месеца или бар двомесечно, али што чешће то боље, подносе Одбору Коморе извештај о своме раду; да воде о свом пословању записник или књигу и да у својим извештајима обавештавају о стању ствари и подносе предлоге које сматрају за оправдане. 2) Пословници Коморе треба да се допуне и измене. Има прописа који су лали у неупотребу, има их који се примењују друкчије него што гласе, а пракса је установила по појединим стварима поступак који се не заснива на прописима пословника. Да би се наши пословници правилно саобразили потребама нужно је да ужи одбори, а и сам Одбор Коморе у току ове године поднесу предлоге за дискусију у циљу тих измена. 3) Ради непосредније контроле пословања било би корисно, да чланови Одбора Коморе сваког дана бар један сат дежурају, а како има мање чланова него дана у месецу да претседништво дежура већи број дана у месецу. Ово би било згодно јер би вежурни члан био обавештен о ономе што је тога дана рађено у Комори па би на седницама могао, било тражити обаветтења, било покретати ■питања која су му на тај начин постала позната. 4) Чланарина се не може само егзекутивним путем наплаћивати. Како је ■ово питање од велике важности за даљи успешнији рад одбора то би требало поред егзекутивне наплате, предузети извесне кораке у циљу да се што већи број чланова наше коморе заинтересује за рад и у раду учествује. Ово би се аостигло тиме што би одбор предузео иницијативу да се оснујеједно удружење