Branič

582

.БРАНИЧ'

битни елеменат, који дотле није постојао, а који се за постојање задруге по § 507. грађ. зак. тражи — имовина, под условом да -отац са синовима заједно живи и ради „бар односно те тековине" (г. Ж. Перић „Задружно Право" стр. 78). Г. Милетић овај последњи начин за постојање задруге између оца и пунолетних синова не признаје, пошто је по мишљењу •Г. Милетића потребно да се воља за образовање задруге између оца и пунолетних синова ,,видно обелодани" деобом имања и онда када су „синови по пунолетству дошли до приновка и са оцем наставили заједнички живот и рад''. Са оваквим гледиштем, које заступа г. Милетић, не слажемо •се, јер деоб}' сопственог имања потребно је да отац учини, само у случају, да синови по пунолетству нису дошли до приновка, пошто би их том деобом — отац — учинио сопственицима извесног добра, а чиме би био испуњен битни елеменат, који се по § 507. гр. зак., за посгојање задруге тражи — имовина. Са г. Милетићем се потпуно слажемо, а противно не тврди г. Ћурчија у своме чланку у септембарском броју „Правосуђа'*, а нити пак г. Перић у своме „Задружном Праву", — у питању образовања задруге између оца и синова који ао аунолетству нису дошли до ариновка, али се не слажемо са г. Милетићем, кад лод тај начин постојања задруге подводи и случај кад су синови по пунолетству дошли до приновка — деобом имања и продужењем заједничког живота и имања. Мислимо, да је деоба сопственог имања, од стране оца, потребна у случају да синови немају никаквог имања, јер би том деобом отац начинио своје синове својим задругарима, учинивши их сопственицима извесног добра, чиме би били испуњени сви елементи потребни за постојање задруге. Није потребна деоба имања ако су синови дошли до приновка, јер је самим тим испуњен онај елеменат — имовина — који се деобом очевог имања ствара кад синови по пунолетству нису дошли до приновка. Мислимо да се деобом имања ствара елеменат за постојање задруге — имовина — а не манифестује се тиме воља за образовање задруге између оца и пунолетних синова, који по пунолетству нису дошли до приновка. Воља за образовање задруге између оца и његових синова манифестује се, — кад су испун.ени сви услови, који се по § 507. грађ. зак., траже, — продужењем заједничког живота и рада. То продужење заједничког живота и рада јесте конклудентна радња, која замењује изричан пристанак за образовање задруге између -себе и својих пунолетних синова. Мислимо да је г. Милетић сам са собом дошао у контрадикцију кад тврди да: . нема задруге између оца и пунолетних синова, мада су испуњени сви услови из § 507. грађ. зак. све дотле док отац изрично илн прећутно не манифестује своју вољу да задругу са синовима образује''. Г. Милетић овим тврди н ако су испуњени сви услови да нема задруге без манифестовања воље за образовање исте. Са тим се слажемо, али се не ■слажемо са г. Милетићем у томе: што г. Милетић каже да ће се та воља манифестовати деобом имовине која је ,,само конклудента радња подобна да изречан очев пристанак замени", и која