Branič

ПОСТОЈИ ЗАДРУЖНИ ОДНОС итд.

583;

— деоба — ствара „сва обележја задружног односа", По г. Милетићу, према овоме, деоба имања је манифестација воље за заџружни однос и њоме — деобом — исиуњени су сви елементи за задругу по § 507. грађ. зак. Ако је ово тачно, онда не може опстати мишљење г. Милетића, а тиме је дошао и у контрадикцију кад тврди, да нема задруге ма да су испуњени сви услови. из § 507. грађ. зак. ако отац не манифестује своју вољу „да задругу са синовима образује", јер како г. Милетић мисли да су испуњени сви услови — и имовина — а још је потребна манифестација воље, кад се том манифестацијом воље — т.ј. по г. Милетићу, деобом — тек ствара тај битни елеменат за постојање задруге по § 507. грађ. зак. Једно мора бити: кад су испуњени сви услови за постојање задруге, а потребна је још манифестација воље за образовање задруге, а то што је још потребно манифестација воље — неће бити деоба, чиме је испуњен потребан услов који је обухваћен под „испуњени сви услови по § 507„. грађ. зак., него мора бити нешто друго што није обухваћено под те „све услове". Мора да дође не састав свих тих услова — деоба имања — већ продужење заједничког живота и рада, ако су сви остали услови из § 507. грађ. зак. испуњени. Закључак: отац манифестује своју вољу за образовањезадруге између себе и својих пунолетних синова, који по пунолетству нису лошли до приновка, тиме што по извршеној деоби свога сопственог имања — чиме их је учинио сопственицима извесног добра — продужи да заједнички живи и ради. На исти начин отац манифестује своју вољу за образовање задруге између себе и својих синова, који су по пунолетству дошли до приновка — чиме је испуњен битни елеменат који се по § 507. грађ. зак._ тражи — а то је имовина. Тај услов — имовина — ствара се на два начина: 1) кад синови по пунолетству нису дошли до приновка, онда отац може своје синове начинити својим задругарима учинивши их сопственицима извесног дела имања — пошто га они немају — и 2) овај се услов испуњава када синови по пунолетству дођу до приновка. Дакле, деоба се у првом случају врши, да би синови, без имовине дошли до имања и тиме испунили све елементе из § 507. грађ. зак.; зато у другом случају, кад су синови по пунолетству дошли до приновка и тиме испунили тај битан елеменат из § 507. грађ. зак. — имовина — није потребна деоба имања, а воља се за образовање задруге у оба случаја, кад су испуњени сви услови за задругу потребни, манифестује продужењем заједничког живота и рада између оца и синова. Према томе неосновано је тврђење г. Милетића, да: ,, . . неће бити задружног односа између оца и пунолетних синова, премда су синови по пунолетству дошли до приновка и са оцем наставили заједнички живот", јер стицањем приновка испуњени су свиуслови за постојање задруге, који се по § 507. грађ. зак. траже, а настављањем заједничког живота манифестована је воу&а за образовање задруге, која се не губи „из вида" а нити је „превидео" ни г. Ћурчија у своме чланку.