Branič

584

.БРАНИЧ"

СУДСКА ПРАКСА И ако је друттвени лекар аре закљученог уговора о осигурању нашао, да је осигураник здрав и погодан за осигурање, иаак друштво није дужно исплатити аремију, ако јг осигуранак ариликом ионуде за осигурање неверно ирешставио или ирећутао чињенице, које би биле од утицаја на одлуку друштва да ирихвати ионуду. По тужби Ђ. С. противу осигуравајућег друштва Р. Ф., којом је тужилац тражио да му тужено осигуравајуће друштво исллати премију за његовог умрлог оца Лаззра, који је код друштва био осигуран на 50.000 дин., заступник туженог друштва навео је, да његов властодавац није дужан да исплати тражену суму са разлога, што су и тужилац Ђ. као осигуравач и његов отац Лазар, као осигураник, на питања, садржана у понуди за осигурање, дали неистините одговоре у погледу здравља пок. Лазара. Наиме, што су одговорили да Лазар није боловао ни од какве озбиљне болести као и да нико у његовој породици није боловао на од какве озбиљне болести, и да нико од чланова његове породице није умро од болести срца или туберкулозе, док је међутим испитаним сведоцима утврђено противно т. ј. да је пок. Лазар боловао дужи низ година од туберкузозе плућа и да је од те болеста и умро. Зато сматра да је друштво било овлашћено да у смислу § 16. општих услова осигурања раскине уговор о осигурању. Околност пак, да је друштво при закључењу уговора тражило лекарски преглед и да је лекар тај преглед извршио, не ослобођава ни осигурача, ни осигураника од њихове дужности да истинито одговоре на постављена питања. Трговачки суд у Београду одбио је тужиоца од тражења са разлога, шго су осигураник пок. Лазар као и његов син-осигуравач Ђорђе дали неистините податке о стању здравља пок. Лазара а ови би податци били од утицаја на закључење уговора о осигурању, јер, да је тужено друштво знало за право стање здравља осигураника, не би закључило уговор о осигурању. Апелациони суд преиначио је пресуду Трговачког суда и тужено друштво осудио на плаћање тражене суме осигурања са разлога, што је сведоџбом друштвеног лекара, који је извршио преглед пок. Лазара приликом склапања уговора о осигурању, утврђено, да је тада пок. Лазар био здрав, да не болује ни од какве болести и да је погодан за пријем осигурања а сведоџбом пак другог лекара, који је пок. Лазара на месец дана пре смрти лечио, утврђено је да је пок. .Лазар умро од запалења плућа а не од туберкулозе. Касациони суд примедбама свога II оделења од 5. јуна 1935. г. Рев. Бр. 742 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Погрешио је Апелациони суд, што је обавезу туженог друштва засновао на томе, што је испитом сведока Бг. Д. утврђено, да је пок. Лазара прегледао >пре закључења уговора и да је по прегледу утврђено да је пок. Лазар здрав, да не болује ни од какве болести и да је погодан за осигуравика, даље да је испитом сведока Бг. Г. утврђено, да је сведок лечио пок. Лазара у 1932. год. односно на месец дана пре смрти од запалења плућа и да је констатовао смрт од неке болести и оболења срчаног мишића а не од туберкулозе. Ово је погрешно с тога, што по обавезу туженог друштва није правно релевантно, да лијелекар, који је вршио преглед за рачун туженог друштва, нашао, да је у моменту прегледа био пок. Лазар здрав, као ни то, од чега је пок. Лазар умро Тужено друштво спори тужбено тражење по том основу, што су и пок. Лазар, као и његов син Ђорђе-тужилац-приликом понуде за осигурање, као и пре лекарског преглед ,1 —■ у стадијуму анемнезе — на нзрична питања прећутали чињенице или их неверно представили а које су чињенице од утицаја на одлуку друштва да понулу прихвати и уговор о осигурању закључи или не, те да према чл. 16. општих услова за осигурање има права раскинути без накнаде уговор осигурања. Суд је био дужан, да те наводе туженог друштва цени, имајући у виду све понуђене доказе, као и с обзиром на изјзву и пок. Лазара и тужиоца Ђорђа у понуди за осигурање, да су одговори, које они дају и у понуди као и при лекарском прегледу потпуно тачни и истинити и да нису ништа прећутали, као и да су обојица сагласви са општим условима о осигурању — !б. општих услова." Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 25,-У1.-1935. год. Р. Бр. 2668 да следеће противразлоге: „Апелациони суд остаје у потпуности при својим разлозима, изложеним у пресуди и нзлази да је тужено друштво дужно да тужиоцу исплати спорни дуг