Branič

„Б Р А Н И Ч"

за лажно банкротство са онима који одговарају по чл. 54 У.З.Н.З. нећемо наћи знатну разлику. § 356 помиње поред органа акционарских друштава, удружења или задруга — директоре и прокуристе, док чл. 54 даје мање прецизну, али за то еластичну формулу „управљајући чиновник" и „заступник", тј. подразумева и оне намештенике који самостално одлучују о извесним банчиним пословима, односно којима је поверено вођење ових послова или појединих грана или подружнице новчаног завода, без обзира на службене називе, као што су директор, прокуриста, диригент, диспонент, репрезектант итд. (чл. 61). Поред тога чл. 54 помиње и комесара новчаног завода кога, ради сталне контроле, може поставити код дотичног завода Министар трговине и индустрије. Тако исто и објективни услов кажњивости друкчије је формулисан у § 344 К. 3., а друкчије у чл. 54 У.З.Н.З. У првом случају нема кривичног дела, ако се над имовином дужника (акционарског друштва итд.) не отвори стечај из других разлога него због немања имовине за подмирење трошкоза масе (§ 353 К. 3.) или му се не одобри ванстечајна ликвидација која се у овом погледу изједначује са отварањем стечаја (чл. 60 У.З.Н.З.) У другом случају, постоји биће кривичног дела само ако се новчани завод користи уредбом о заштити новчаних завода. У свима овим случајевима постоји немогућност да завод редовно одговара својим обавезама, као што то и тражи чл. 54 У.З.Н.З. III. Други је преступ горе наведених лица предвиђен чл. 55 У. З.Н.З. и кажњава се новчано до 100.000 динара. Овај се преступ састоји у кривом пршазивању имовног стања завода, који се користи или хоће да се користи Уредбом (чл. 59 ст. 1). Због стилизације чл. 59 може на први поглед да буде двојбе да ли се може примењивати казна из чл. 55 на случај кад је криво приказивање имовног стања завода претходило одобрењу за одлагање плаћања, санацију или ванстечајну ликвидацију, јер Уредба вели, да ће се за ово дело учинилац казнити ,,ако се односи на новчани завод који се је користио овом Уредбом". Шта ће да буде, ако молба заинтересованих лица о одобрењу одлагања плаћања (којој су приложена документа, која криво приказују имовно стање завода) буде одбијена? — Мислимо да ипак може да се примени казна из чл. 55, јер, на пр., члан управног одбора који састави лажни извештај или други документ приликом подношења молбе о одобрењу одлагања плаћања, исто толико је крив, као и члан управног одбора који исто учини после одобрења одлагања плаћања (на пр., приликом прављења распореда новца за подмирење старих потраживања у идућем тромесечју — чл. 20 ст. 1). То се може помирити са стилизацијом чл. 59 само на тај начин ако се протумачи да коришћење Уредбом за новчани завод постоји не од тренутка одобрења одлагања плаћања итд., него од треиутка иодношења молбе о примени ових или оних прописа Уредбе.