Branič

О НЕДОПУСГИВОСТИ ПРИПРЕМНИХ Г10ДНЕСАКА итд. 9

за усмену расправу. То је дало повода Врховном Суду у Бечу да донесе начелну одлуку од 27 марта 1917 године Јуд. 248, која је објављена у Новаковој збирци одлука Бечког Врховног Суда под XVIII, 1755, а којом се скреће пажња аустријским су* довима на то: да је подношење посебних припремних поднесака дозвољено само у времену, које је одређено прописом § 258 аустр. г. п. п. (§ 353 југ.г. п. п.) и да се доцније поднети припремни поднесци, нарочито између иојединих рочишта усмене сиорне расираве, имају вратити странци као законом недопустиви. На ову начелну одлуку Бечког Врховног Суда указује и Наредба Аустријског Министарства Правде од 17 марта 1920 године, која износи разне неправилности у примени грађанског судског поступка од стране дустријских судова. Питање благовремености а тиме и допустивости посебних припремних поднесака има своју практичну важност с обзиром на допустивост нових чињеничких навода и доказних средстава у грађанском спору. Додуше, по § 243 г. п. п. странке могу све до закључења усмене спорне расправе усмено износити нова чињенична тврђења и нова доказна средства, али, по том истом законском пропису, суд може да те нове наводе и доказе одбије, ако стекне уверење да се исти подносе у намери одуговлачења спора. Међутим, таквој опасности не излаже се странка, која у благовремено поднетом припремном поднеску унапред означи нове чињинице и доказе, које намерава изнети на усменој спорној расправи. Логична је последица § 353 г. п. п., да странка не сме да чека на сам почетак усмене спорне расправе, па да поднесе припремни поднесак, већ га мора за толико времена раније поднети, колико је потребно да га суд може доставити противној страни и да га ова може примити пре почетка усмене расправе. У противном, и такав поднесак има се сматрати неблаговремен, јер је он промашио циљ, коме је по § 353 г. п. п. намењен, т. ј. да противна страна сазна његову садржину пре почетка усмене спорне расправе. Дакле, странке могу се користити посебним припремним поднесцима за узајамно саопштавање нових чињеничних тврђења, доказа и предлога, али то само у времену између одређивања и почетка оног рочишта, на коме почима усмена спорна расправа по главној ствари, док све доцније поднете припремне поднеске нарочито између појединих рочишта одређених за усмену спорну расправу, парнични суд има да врати странци, која их је поднела, са напоменом да су недопустиви, сходно § 184 г. п. п. Ако то ■еуд не учини, противна странка има право, да изјави замерку у смислу § 260 г. п. п., јер је повређен пропис, којим се уређује поступак.