Branič

•22

„Б Р А Н И Ч"

неправично је, да адвокат за своју странку сврши успешно спор и ова наплати и главницу и трошкове, који су јој и досуђени да плаги свога адвоката, па ово не учини већ новац задржи за себе, те је адвокат принуђен да против ње води парницу за наплату своје награде и трошкова, а ако је странка сиромашна, да до наплате у опште не дође. Друго, решење овог питања на из.ложени начин захтева и интерес судског пословања, да се на овај начин смањи број парница, пошто ће адвокат, као заступник странке, у место да са својом странком води спор, своју награду и трошкове задржати од примљених досуђених трошкова и тиме ликвидирати потраживање према својој странци без спора и интервенције суда.

.Миодраг Туцаковик, докторанд права — Београд. ПРОВЛЕМ ЗАКОНСКЕ И ПРАВНЕ АИАЛОГИЈЕ® / део^) Проблем који смо желели да решимо јесте у овоме: да ли се, заиста, аподиктички може тврдити да аналогији има места -само онда, кад какво питање у позитивном праву није решено, кад дакле, постоји празнина у закону, или пак, њој има места и онда, кад законодавац пројектујући једно правило, није му дао потпун, адекватан израз, онда дакле кад мисао законодавчева постоји, али није јасно исказана. Затим, да критички испитамо оно гледиште по коме законској аналогији има места онда, кад је закон нејасан, а правној онда, кад постоји празнина у за■кону, што би, управо по том мишљењу, била и разлика између правне и законске аналогије. Дискусија се своди практично на то: да ли је наш законодавац заиста погрешио, кад је у § 8 срп. гр. зак. дајући синтезу § 6 и § 7 а. гр. зак. „уплео" још и аналогију, као и на то, да ли судија може, служећи се са обе врсте аналогије и попуњавати празнине и решавати нејасне и контрадикторне случајеве. Да би дошли до одговора, неопходно је, да се задржимо и на појму аналогије, тражећи сам њен основ или унутрашњи разлог, јер то горњи проблем управо претпоставља. "Потребно је најпре, утврдити да ли има места аналогији у праву, видети шта је она, па тек онда прећи на остала питања овога рада. Како су ова питања тесно везана за област тумачења једну од најдискутованијих области у праву — то ће нам тај претходни део, у коме би приказали у главним линијама резултате науке о интерпретацији, заузети највише простора.

*) Примемба уредништва. Пуштамо врло радо у Б р а н и ч у ову студију младог правно1 писца г. Туцакови1т , која нам је нарочито препоручена од његових професора: г. г. Живојина Перића, Др. Ђорђа Тасића и Др. Божидара Марковиђа у толико пре, што је ово први рад г. Туцаковића који се даје јавности. Ј ) Ово је само кратак резиме првога дела једног много ширег рада о аналогији.