Branič

ПР05ЛЕМ ЗАКОНСКЕ И ПРАВНЕ АНАЈ10ГИЈЕ 25-

остави ван правног круга. Очигледно је, да овде стоји случај празнине. — Обе даклв, теорије које сматрају да не иостоје иразнине не могу нас задовољити: овде смо иоказали како се оне сукобљавају са фактима, те је и то један од доказа њихове нетачности. — Ми смо мало час визирали још једну хипотезу Бергбома у којој празнине такође не постоје. Има извесних односа које законодавац просто неке да обухвати законом. Он их, за< разлику од односа у првој хипотези, не оставља у надлежност других заједница, тако да би ови односи падали у „правно празан: простор". Само по аутору, то ипак не би биле празнине, јер ту је воља законодавчева очита, и ако негативна. Најзад по уваженом професору г. Тасићу има и таквих празнина где је законодавац поставио проблем не дајући на њега одговор. На ово гледиште учинићемо само једну резерву. Изгледа нам врло тешко наћи критериум за разликовање ових празнина и нејасних случајева. — Тако, ако резимирамо ово што смо рекли, имали би четири врсте празнина које се тичу односа: а) које законодавац није решио остављајући их на решење социалним, моралним и другим прописима; б) које је законодавац приликом доношења закона испустио из вида; в) на које нема одговора и ако је сам законодавац поставио проблем; г) које законодавац неће да регулише нити, пак, да остави социалном нормирању. — Празнине под б) и в) биле би то у пуном смислу речи. Оне под г) и а) само под условом, да се не прими аргументација Бергбома. Разликовање ових празнина било би толико значајно да по поштованом нашем г. професору Тасићу судија празнине под а) не би смео да попуни чак ни у име правде. Али авај. И ако би се још могла примити подела празнина како смо изнели са теориског гледишта, пракса се појављује као снага која руши све те преграде, теориски суптилно постављене. Домени празнина горе назначених нису прецизно ограничени. Док су даље од додирних тачака ти домени одређени, дотле тамо где се они додирују сличност је толико велика да критериума нема за њихово разликовање. Тако с обзиром на немогућност да направимо поменуту разлику, као и с обзиром на то да судија мора да реши све спорове који се пред њим јаве, најбоље је поћи од гледишта да је иразнина све оно на шта нема одговора у закону, а што се додајемо ми, јави иред судом на решење. Појам довољно широк да обухвати и оне односе који су се јавили тек после кодификације и који према томе нису регулисани законом. Овде још да напоменемо да је поменута немогућност у налажењу критериума још једна критика на теорију Бергбома. Ми смо мало час критиковали Бергбомов став са гледишта теорије. Али сад да такву критику оставимо на страну. Баш и ако примимо његово гледиште да односи под а) и г) нису празнине, јер С У ван круга права, ипак стоји да је тешко оивичити домен права од домена „ванправа". Судска пракса ће бити онај пут преко кога ће извесни односи неминовно из другог прелазити у први домен. Та тенденција се данас све више осећа. Али она је у пуном складу са прогресом, јер би у праву најидеалније било да што већи. број односа буде увучен у домен права. И кад би, дакле, тео-