Branič

„Б Р А Н И Ч"

лама божијим, то ће рећи пустити нека иде како иде, јер је све у божијим рукама; човек није у стању ништа да допринесе бољитку друштва, бољитку који и сам г. КЈрег! жели. Ми не мислимо тако, јер је закон еволуције и трансформације општи закон свих природних и друштвених наука^ С тога је могуће позитивно дејство чланова друштва на његово побољшање, а то ће наступити побољшањем чињеница (одн. променом односа), јединим извором и узроком свега што постоји у свету, па према томе и права, јер ми, као што је то магистрално рекао професор Оето&ие, на супрот схватању Коуег Со11агс1-а, од свега што постоји највише ценимо чињенице.

Радомир Љ. Живковпћ — асистент Универзитета у Београду, ПРОВЛБМ АКШ СОРНЕ ПРИРОДБ САУЧЕШћА 1 ) Приватно правни односи су многобројнији и разноврснији од односа који чине садржину кривичног права. Ово је сасвим природно, јер су кривична дела нешто изузетно у друштву. Кривична су дела један ттиз, и у колико је тај ттиз мањи, у толико је друштво културније, и свакако боље. Истина,а нарочито после светског рата, криминалитет је нагло отскочио, што не треба ставити само на терет деликвентима, него и самом друштву. Бар се данас, када се идеја друштвене солидарности толико истиче и негује, не може порицати и одговорност друштвене целине 2 ) за негативне (деструктивне) поступке појединих њених делова, поступци који претстављају друштвену морбидност. Опште подизање друштвене целине несумњиво ће изазвати повољно дејство на појединце, и на тај начин на обим и садржину криминалитета. У кривичном праву постоји један мали број проблема који се провлачи кроз целу његову историју, и који је добијао решења саобразно епоси и културном ступњу одређене средине. У приватном праву проблема има много више, и они се, са развојем цивилизације, стално умножавају. Разуме се, ако једног дана постане такав друштвени систем у коме више неће бити приватних субјективних права, и овај ће се правни домен знатно упростити, да не кажемо сасвим ишчезнути. Кривично се право своди у главном на два питања: питања о кривичном делу, то јест која су обележја таквога дела, и питање о казни. Код овог последњег постоје два потпитања: а) има ли друштво ираво да казни појединце? По извесним теоријама друштву се то право одриче, већ му се признаје само овлашћење

') Поводом чланка г. Др. Јураја Кулаша, објављеног под Овим насловом у „Браничу" за децембар 1935 г., стр. 464—575. 2 ) В. овде: Ј. РегНсћ, Шее АЧпАтШиаШе е1 Мее с!е соИесшИе еп таИеге репа1е у„Е1исЗе8 Спгтпо1о^ие5" (Ог§а"е (Је ГАббосЈаИоп с1ез Е1еуез е! АпсЈепз Е1еу°з (1е 11пз1ј1и1 <је Сг1тшо1о§Је с1е Г(Јпјуег8Ие сЗе Рагјз) № 4 е1 5, бер1етђгеОс1оћге 1928.