Branič

ПРИКАЗИ

91:

пред властима и трећим лицима, и при том нашао да за заступање Уреда пред судом није потребан адвокат у см. § 128 грађ. парн. пост. и чл. 8 т. 2 Увод. зак. за грађ. парн. пост. Неоснован је са разлога, јер је оцена Апелационог суда кав рекурсног суда у погледу истакнутог питања заступања Уреда пред судом, потпуно правилна и на закону основана. По § 143 Зак. о осиг. радника, Уред је јавна установа и као таквом припада му право као и другим јавним закладама (§ 128 од. И грађ. парн. пост.), код којих се питање заступања пред судом уређује посебним законом, да буде заступан пред судом независно од прописа парничког поступка који говоре о обавезном заступању странака путем адвоката пред судом. Са ових разлога а на основу § 620 грађ. парн. пост. Касациони суд је рекурс тужене стране одбацио као неоснован а побијани закључак Апелационог суда од 23 марта 1935 год. Пл. 271/35. потврдио." Јован Д. Смиљанић, секретар Касационог суда у Београду.

ПРИКАЗИ Др. Јанко Шуман: Коментар Закона о заштити ауторског права и међународних прописа. Београд, 1935. Издавачко и књижарско предузеће Геца ; Кон А. Д. Стр. 579 (Латиницом). Један од твораца Закона о заштити ауторског права код нас и несумњиво један од његових најбољих познавалаца јесте г. Др. Јанко Шумап, писац горњег Коментара. С тога је сасвим разумљиво што је г. Др. Шуман објавио текст овог закона са кратким коментаром и уводом у Загребу 1920. год, што је пропагатор идеја изражених у овом закону на многобројним међународним конференцијама за заштиту ауторског права и што је писац многих чланака и расправа из ове правне области. Закон о заштити ауторског права остао је ван широке примене пред судовима. Не зато што се противу његових прописа не поступа, већ што је Закон 1 остао непознат нашим ширим слојезима. Међутим. намера оних који су Закон доносили, била је, да се једном престане са недозвољеном експлоатацијом умних производа. У томе циљу го:тоје строги прописи, али нажалост изван употребе. Материја ауторског права као веома погодна за међународно нормирање у тесној вези је са прописима и принципима израженим у Бернској конвенцијн. С тога се она мора излагати на широкој, упоредној бази. У томе циљу г. Др. Шумаи послужио се је значајним делима из ове области а нарочито часописом 1,е ОгоИ (3'АиЈеиг званичним органом Бироа Међународне уније за књижевна и уметничка дела, који прати развој ауторског права у целом свету. Писац је у кратким потезима, у Уводу, објаснио обим и значај ауторског права. И ако није имао намеру да повећа већ доста велики Коментар, ипак мислимо, да је Увод могао бити дужи, бар у колико се тиче развитка ауторског права у нашој Краљевини. То је и г. Др. Шуман могао у толико лакше учинити што је био стожер око кога је се цео овај покрет концентрисао, па је био упознат са вајинтимнијим детаљима овог покрета. Интересантно би било знати на пример, шта је предратни законски пројекат Краљевине Србије о заштити ауторског прзва садржавао као и историјат одредбе § 720. Срп. грађ. зак. Коментар се дели на два велика дела: на онај који се односи на народнс законодавство и на онај који се односи на међународно законодавство. Оба дела су зналачки обрађена, са местимичним монографијама о материји која се излаже и са свима потребним детаљима и упутствима на односне прописе из других законодавстава. Писац је текстове цитирао интегрално на немачком или француском језику и тиме пружио могућност ?а упоредна изучавања. Ми би смо претпоставили да је писац ових текстова извадио главне идеје: услед тога дело би сигурно изгубило од своје документованости, али би било сажетије и прегледније. Међутим, ово интегрално цитирање текстова даје могућност да утврдимо да је наш закон местимично бољи од страних. Треба подвући, да је у својим излагањима г. Др. Шуман нарочиту пажњу обратио на савремени развој ауторског права и проблеме веззне за нове изуме, као радиофонију, затим на извесне појмове довољно нерасветљене, као појам мо-