Branič

104

.БРАИЧН'

Римско и средњовековно схватање које смо напред изнели хтело би да идеје наших предака буду вечите, неоспориве (шсНзси1аћ1ез) и да их потомство прима као да су божанске догме. Међутим, постоји само једна људска идеја која може претендовати на то својство, идеја о Богу; све друге људске идеје јесу идеје људске, то јест пролазне па ма којој области припадале, философији, науци, уметности, и т. д. Па чак и религиозна идеја, то јест идеја о Богу, зар бољшевизам не предузима да и њу подрије? Свакако не треба занемарити утицај доброга гласа предака на понашање потомака, утицај који се римском схватању породице ставља у активу; али, и супротна чињеница, штета коју такво схватање наноси потомку кад породична прошлост има пега које би по традиционалистичком схватању требало, такође, да падну и на њега, неправична је и социално штетна. Овде се не може применити аналогија и рећи да наслеђе и атавизам јесу, и треба да су, једно опште правило како у физичкој тако и у психичкој и социалној области и, као што потомци носе органске мане својих предака, да треба тако исто да носе и њихове друштвене мане. СотрагаЈзоп п'ез! раз гајзоп као што се то каже, а то нарочито вреди за теорију аналогије између појава коју не треба злоупотребљавати кад су у питању чињенице толико различите (сНзрага1ез), као што су, на пр., карактеристичне црте, физиолошке и друштвене, код људи. 18 ) Морално и социално говорећи, сваки треба да буде слободан и независан у најапсолутнијем смислу речи. И као што нико нема права да се користи заслугама својих предака, нико не треба ни да трпи од њихових мана. Све треба да је индивидуално, како заслуга тако и одговорност: то правило јесте елементарни и основни морални закон, другим речима принцип слободе одакле потиче овај морални закон, који то правило диктује, принцип и закон који су прави потстрекачи људскога напретка. Северна Америка је, а нарочито Сједињене Државе, најпозванији и најубеђенији претставник против-римског схватања породице и друштва, које смо врло укратко овде приказали, то јест претставник индивидуалистичкога и демократскога схватања. То се објашњава тиме што су Сједињене Државе и сувише младо друштво да би једно схватање породице и друштва, као што је схватање Римљана и Средњега Века, могло тамо већ имати корена: и заиста, римско и аристократско схватање везано је за идеју времена, трајања, историје, традиција, прошлости, а све ово још недостаје Сједињеиим Државама: то је друштво без исто-

18 ) Вид. о овоме наш чланак: Г)ез зиИез птзЊ1'е$ А' ип ађиз с!е 1а Њеогге бе 1'апа1о§Ге, објављен у „1,а Кеуие МепзиеПе" Оепеуе, 1920. Вид. такође А. СоНп е{ Н. СарИапЈ, ор. сН., 1. III. р. 590, који кажу:, Да ли је, узета за себе, ова идеја (— о продужењу покојникове личности кроз наследникову —) неприхватљива? Да ли је толико фиктивна, као што се то тврди? Наслеђе физиолошких и моралних мана, као и наслеђе особина и врлина, јесте Закон природе". Даље, на стр. 591, они кажу ово: „На крају крајева, верујемо да не треба напустити правило о обавези наследника иИга уГгез ћеге&иаИз, осим ако се хоће да се оно наслони не више на идеју продужења покојникове личности него на идеју породичне солидарности".