Branič

СОЦИАЛНА СХВАТАЊА итд. 103

несавесности, његова личност је и правно различита од покојникове. § 5. — По једном другом схватању, наследник не наслеђује личност Ае сишз-ову већ само његову имовину, он није његово правно продужење, те стога отпочиње једну личну државину чији се основ налази у наслеђу; тако да, ако је покојник био незаконит држалац то јест без основа, то наследника неће спречити да буде законит држалац односно држалац са основом и да тако стекне одржајем дотични предмет, само ако његова државина испуњава и друге услове потребне за одржај, наиме оне који се односе на допа ЈШез, на континуитет и јавност државине. 16 ) Тврди се, у том схватању, да није тачно да је друштвоскуп породица које претстављају етичке, духовне јединице, једну врсту иосебних бића у којима нестаје индивидуалности чланова породице, јер би то значило порицање човекове личности и њенога права на сопствени живот и слободу. Људи не постоје у интересу породице и Државе већ, напротив, породица и Држава претстављају организације којима је циљ да обезбеде егзистенцију, слободу и напредак појединаца. Нема, у друштву, других бића изван људског бића и веровати да постоје виша духовна бића, нарочито породица и Држава, која би живела изнад људи као нека синтеза различита и одвојена од њих, претставља чисту нереалност (ГЈггее1) и мистицизам. Према томе, породица, друштво, Држава, само су прости збир слободних и правно једнаких појединаца, и ако један од њих остави, по смрти, имовину, њу ће прихватити наследници који, не само физички већ ни правно, немају ничега заједничкога са покојником: са овим се, од момента смрти, не може више рачунати као са социалним фактором; друштво то је живот, постојање, и само живи људи могу бити правни или други чиниоци у друштву. Једно од првих логичких последица оваквог схватања јесте та да прошлост и традиције не треба да имају никаквог утицаја ии вредности: само нас садашњост и будућност могу интересовати а то је баш оно што је неопходно за напредак. И заиста, напредак је могућан једино тако ако појединац не наилазинина какву препреку при свом пуном развијању а тај се услов неће моћи испунити ако је осуђен на то да носи терет прошлости и традиција. Дати да садашњошћу и будућношћу владају мртви, то значи забранити живима да играју другу улогу, да теже другим циљевима од оних својих предака, то значи окаменити културу, од народа створити мумију. Кинезе су, пре револуције Сун-Јат-Сен-а (1911), звали народ-мумија (1е реир1е-тошЈе) и тек када су, благодарећи овом покрету, Кинези скинули са себе јарам прошлости, могли су почети да иду напред. 17 ) Све живи и умире, и то исто бива и са идејама: застареле се идеје стављају најпре у музеј идеја, а када су сасвим мртве, сахрањују се на гробљу идеја.

16 ) Па чак и без ђопа ЈМез, ако је у питању систем где постоји установа 1опјГ1В81т11етропз ргаезспрИо (као што је то случај у Француском и Аустриском Грађанском Законику). 1Г ) Вид. овде наше већ наведено саопштење: 1е МузИспте с!апз 1е ОгоИ Ле 5иссеззГоп.