Branič

114

, Б Р А Н И Ч"

тужбом споји и отказ, не верујем да ће бити много правиика који ће то знати. Потребно је да човек има при руци све изванредне коментаре и теориска излагања која су до сада изашла, да многобројно пута прочитава и доводи у везу поједине одредбе порабног поступка, доводећи их у исто време и у везу са одредбама грађ, закона које говоре о закупу, па да може да ра-зуме поједине одредбе, а кад успе да их разуме, да се запита зашто је та одредба и доношена. Став 3 § 662 гр.п.п. то нам најбоље доказује. Ова нејасност одредаба долази и отуда што иаш грађански закон, који је рађен по угледу на аустријски, у својој XXV глави, која говори о закупу у §§ 677—705, није преузео све одредбе свога изворника у погледу закупа, и то одредбе §§ 1090—1150 аустр. грађ. закона, — док је наш нови гр.п.п. преузео све параграфе аустријеког грађ. поступка, — §§ 560—576 са малим допунама. II. Порабии аостуаак је и сувише дуг. Ако се и успе да се све одредбе порабног поступка добро и правилно схвате, остаје једна друга рђава страна овог поступка, а то је да је он и сувише дуг обзиром на односе који захтевају да буду брзо расправљени. Порабни поступак у својим главним цртама је следећи: Кућевласник иди кирајџија могу преко суда или полицијске власти отказати порабни уговор који отказ има да учини у уговореном року, а ако уговореног рока нема онда на 14 дана пред први мај и први новембар (§ 655 гр. п. п. и чл. 10 увод. зак. гр. п. п.). Узећемо да је уговорен отказ на месец дана пред прЕи мај и први новембар и да је рок трајања уговора неодређен. Једна од странака благовремено откаже другој странци за први мај, подносећи суду уговор из кога се види да заиста има право отказа. Суд ће по §§ 657-659 и 668 гр. п. п. издати закључак да порабни уговор има да престане првога маја и да је кирајџија дужан да најкасније истог дана у подне има да преда порабни предмет-кућу сопственику исте, или да у року од 8 дана поднесе суду против отказа све приговоре које би имао. Озакав налог у нашем случају који смо узели, треба да буде предат противној страни на месец дана пред први мај, дакле најкасније тридесетог априла и то лично кирајџији који је уговор закључио и коме се чини отказ (§§ 658 и 659 гр. п. п.). Претпоставимо да се тај налог заиста благовремено уручио коме треба, мада сви они, којима мора отказивање да се чини преко суда, знаду на много начина да избегну пријем. И ако се има јасан уговор да се отказ може учинити на месец дана пред први мај, ћпак кирајџија може иоднети приговор наводећи да је се усмено споразумео са кућевласником да му неће отказивати до првог октобра, и за доказ те чињенице предложи саслушање странака или сведока. Како се по новом поступку могу употребити сви докази па и противни писменом уговору, то се и овакав приговор начелно мора узети у поступак. По поднетим приговорима одређује се рочиште за усмену спорну расправу и по завршетку исте суд доноси своју пресуду којом отказ или налог одржава у снази или укида (§§ 666 и 667). Тамо где је отказни рок месец дана може се још и успети да се ово рочиште одржи и пресуда донесе пре рока за када је отказ у-