Branič

О ПОРАБНОМ ПОСТУГЖЈу

115

чињен, на пр. пре првог маја. Али у случајевима када је отказни рок 14 дана, расправа по приговорима одржаће се увек после рока за када се чини отказ на пр. после првог маја. У том случају нека се отказ и одржи у снази и кирајџији нареди иселење (§ 668 ст. 1 гр. п. п.), први мај, када се станови обично и могу да издаду, већ је прошао, и кућевласнику стан остаје празан и за ту штету не може никога да тужи. Али и под претпоставком да се по поднетом приговору рочиште одржи и пресуда донесе пре рока за када је отказ учињен, пре првог маја, на такву пресуду странке имају право призива. А док се изјави призив, поднесе одговор на призив, списи доставе призивном суду, овај закаже рочиште за призивну расправу, иста одржи и донесе призивна пресуда, мора проћи најмање 3, 4 па и више месеци. Често се дешава да отказ учињен за први мај не оконча се ни до лрвог новембра, тако да странка чини и други отказ за први новембар и води два поступказа отказ само да би се ослободила нежељеног кирајџије који ужива благодети новог порабног по•ступка. Сада претпоставити да се и на пресуду призивног суда изјави и ревизија, ако је вредност преко 5.000 дин., онда отказивалац, који чини благовремени отказ за први мај 1936 може <бити задовољан ако добије извршну одлуку до првог маја 1937 године. Када се на један благовремени отказ где је то право отказа предвиђено једним писменим уговором, може поднети приговор, ,па кад се исти не уважи да се поднесе призив, па кад се и он не уважи да се поднесе ревизија; кад је за ту велику процедуру -потребно често по више месеци па и година, онда уговорене ■одредбе о року за отказ и законски и уобичајени рокови за отказ постају илузорни. Али не трпе од овако спорог и дугог поступка само кућевласници. Од тога подносе штету и саме кирајџије. Ако на пр. један кирајџија откаже даље становање за први мај и исели се као што смо напред навели, кућевласник поднесе приговоре и после окончаног поступка са буди којих разлога отказ буде укинут и порабни уговор остане на снази. Ово често пута може да буде без кривице кирајџије-отказивача. У овом случају кирајџија, чији је отказ укинут, мора да плати кућевласнику накнаду штете односно кирију, за све време за које је стан био празан. Докле је порабни поступак са својих 17 иараграфа тако дуг и компликован, дотле је пре новог грађанског парничног поступка отказивање станова било регулисано једним јединим параграфом који је се у примени показао као врло добар, То је одредба § 356 в. старог казненог закона, који се налази у трећој части о кажњавању иступа. По томе законском пропису, ако кирајџија коме је рок закупа истекао, или му господар на време отказао (§ 701 грађ. зак.), неће да се исели, полициска власт ће му наредити (против чега нема места жалби) да >се у року од један до три дана исели, што ако не учини власт ће га силом истерати и за непослушност казнити затвором од 1—10 дана или новчано. На случај сумње да рок није истекао, упутиће се господар решењем на спор, против ког решења