Branič

102

,5 Р А Н И Ч"

ски Законик 10 ), као и оне стране грађанске Законике који су се угледали на француски грађански Законик. 11 ) Исти је случај са Аустриским Грађанским Закоником 12 ) и Грађанским Закоником Швајцарским (бсћ^еЈгепзсћез 2ш1§езе!2ћисћ) од 1907—1912, мада овај последњи Законик садржи ту и корисна ублажења. 13 ) Такво је, у суштини, и Немачко Право. 14 ) Али, као што смо то већ казали, правило да наследник продужује личност покојникову не примењује се кад је у питању савесност или несавесност код државине. Другим речима, довољно је да се с1е сишз- ова државина оснива на једном Ши1иа- у па да наследник може стицати одржајем само под условом да је савестан, без обзира, дакле на покојникову евентуалну та1а /Шез: решење које није логично, чим се пође од идеје да је наследник само следбеник и претставник с1е сшпз-ове личности. 15 ) Овде, дакле, наследник није следбеник с1е сшз-ове личности већ отпочиње своју сопствену државину: у погледу савесности или 10 ) Правила о обавези наследника ( ад МезШо или универсалних легатара> да плати дугове заоставштине иИга уГгез ћегесШапз {аг1. 870 и 871 Собе С1УИ), ако ју је прихватио без пописа, као и она која се односе на законску трансмисију заоставштине [заЈзше ћбгесШаЈге (аг(. 724 СосЈе С1У11)], почивају на тој идеји. Из тога излази, такође, да из заоставштине наследник не стиче један Ши1и$ роззеззГопГз. Г. г. А. СоНп еЈ Н, СарКап* кажу овде: .Наслеђе неће битк ни закони основ... Јер наследник само продужује државину свога претходника. Члан 2237, по коме ни наследници онога чија државина почива на манљивом основу не могу стицати одржајем, претпоставља у осталом примену те идеје": ор. сН., (. I, р. 904 е! 905. В. још: Ј. Регсегои, 1а ИдшАаИоп с1и раззг/ ћегесНШге еп пгоН /гап(а15, „Кеуие ШтевШеПе (Зе бгои стГ, Рагјз, 1905; Р. 8а1еЈ11е5, Ое 1а гезропзађИИе с1е ГћегШег диаШ аих <1еИез с1е 1а зиссеззмп с1апз 1'ћГз1оие Ли ОгоИУгапдаГз: ,Ви11еИп Ја 1а 8осЈе1е с1' е1ис1е5 1е§151аиуез", Рагјз 1910—1911; I,. Јоб5егап(3, ор. сИ., 1. Ш, р. 519 е( бију. 1! ) Који су ти законици, то се може видети у књизи: Сеп1епаГге б.и СоЛе ст1 јгап$аГз, Рапз, 1904, 1. II, р. 587 е! зшу. 12 ) Видет觧547,1462 и 1463; Ог. А. Ећгепг\уе1§,5у5/е/тг <1ез оз1еггеић1зсћеп а11дететеп Рта1гесМз, Егз1ег Вапс1: 2\уеИе НаНе: Г)аз ЗасћепгесМ, \У1еп, 1923, О. 213, Ог. М. \'оп 31ићепгаисћ, Коттеплаг гит оз1еггекМзсћеп а11е°етгтеп Шг°егИсћеп Оезе^гдисће, Вс1. II, 8. Аи11а§е, XVIеп 1902, 5. 911 ипс! 912. 13 ) Видети извештај Сгегшеих-а у „ВиНеИп <3е 1а босЈеИ <1' е(и<1ез 1Г§1з1аЦуез", наведен код А. СоМп е! Н. СарЦап(, ор. сИ., (. II, р. 590, п. 1; Бг. А. Е§§ег и сарадници, 8сћп>еИгепзсћез 2.т1$>езе1г1зисћ: Оаз басћепгеМ, ег1аи(ег( уоп Ог. Саг1 Ше1апс1, 2иг1сћ, 1909, 5. 497; Ђаз ЕгћгесМ, ег1аи(ег( уоп Бг. АгпоШ Езсћег, 2игјсћ, 1912, б. 185 ип<ј 186. и ) Видети § 857 Немачкога Грађанскога Законика као и излагања о овом §-у: Бг. I.. Еппессегиз, Пг. Тћ. КЈрр. Ог. М. №оШ, Гећгдисћ с!ез Впг§егИсћеп ВесМз, 2\уеНег Вапс!, Егз(е АМеПипд, Бг. М. \УоШ, Баз басћепгесћ(, РипКе ВеагћеНип^, Магћиг^, 1923, б. 32—33. Ипак је у Немачкој веома спорно питање да ли је тај Грађански Законик усвојио римско схватање о наследниковој обавезв да плати дугове заоставштине. Напомињемо да се, у европским законодавстима, примећује извесно напуштање римскога схватања у области Стечајнога Права, а на име у случају наслеђа које је припало стечајном дужнику. Г. Г. Сћаг1ез 1^уоп-Саеп е( I.. КепаиК кажу овде: „У случају да наслеђе припадне стечајном дужнику, прихват или одбијање (1а гепопсја(шп) наслеђа које овај сам учини не може имати дејства на стечај. Овде је у питању једно имовинско право, које као и сва друга, врше стараоци", ТгаИе <1е ОгоИ СоттегсШ 4-е есЈШоп, (. VII: Оез /аИШез, дапдиегоШез е1 ИдшДаИопз јисИсшгез, I, Рагјз, 1914, р. 257. У том смслу такође, на пр„ » нови југословенски Стечајни Закон од 22 Новембра 1929, § 4 : . 15 ) Види у том смислу: Пг. М. У/о1И, ор. сН., б. 32, 33 Аптп. 2, као и наш чланак: Ге тузИа&те <1апз 1е ИгоИ с!е Зиссеззгоп, објављен у „рез(§аће* 1иг Етз( 2Ке1тапп": .Агсћју 1иг Кесћ(з-ипс1 МНзсћаНзрћПозорМе", ВегЦп, 1925, р.460.