Branič

СУДСКА ПРЛКСА

181

Општинских судова, што је овде од важности, и то како са разлога изложених при тумачењу § 7 У.Гр.п.п. тако и са разлога који ће бити изнети под (3). 3) У § 5 став 1 закона о установљењу среских и окружних судова од 26 новембра 1930 год. надлежност среских судока за све тамо набројане ствари па и за расматрање и решавање жалби против одлука општинских судова предвиђена је до добијања обавезне снаге на подручју апелационих судова у Београду и Скопљу З.У.С. и Гр.П.П. При само граматичком тумачењу могло би се узети да је надлежност среских судова за расматрање одлука општинских судова престала већ даном добијања обавезне снаге самога Гр.П.П. Међутим улазећи у логичко тумачење овога прописа не може се доћи до тога закључка. Јер Гр.п.п., поменут у § 5 не чини сам за се једну затворену целину. Поред њега, и као саставни део његов, постоји и У.гр.п п., који по § 40 у.гр.п.п. заједно са гр.п.п. добија и обавезну снагу. А како је у У.Гр.П.П. предвиђено, поред осталога, и доношење уредбе о општинским судовима, то се онда под изразом „Законик о судском поступку у грађ. парницама од 13 јула 1929* у пропису § 6 имају подразумевати како сам Гр.П.П. тако и У.Гр.п.п. и Уредба о општ. судовима као једна целина. Законодавац је очевидно, предвиђао доношење поменуте Уредбе, за државну територију где су општински судови већ раније постојали још пре добијања обвезне снаге Гр.п.п. тако да би и она имала ступити на снагу истим даном кад и Гр.п.п. и У.Гр.п.п. и само са тога разлога и поменуо је у § 5 (као уосталим, и у § 45 У.Гр.п.п.) сам законик о гр.п.п. с којим У.Гр.П.П, и поменута Уредба чине једну целину. Према чему и кад Уредба није донесена попредвиђању законодавца једино исправно логичко тумачење може бити ово, које се даје у овој одлуци и по коме, све до доношења Уредбе о општинским судовима, има пуну важност § 5 тач. 4 Зак. о уређењу среских и окружних судова и после добијања обавезне снаге Гр.пп. Најзад иротиву данога тумачења о питањима о којима је овде реч не може се с разлогом истаћи ни то што се у образложењу чл. 7 У. Грп.п. наводи да ће се тек ирименом новог Гр.п.п. иоказати да ли постоји потреба за задржавање општинских судова. Јер се из даљега образложења пројектованог чл. 7 јасно види да је била намера да се ти општински судови где иостоје и онако како већ иостоје осшаве, и да се у исто доба, Министар правде овласти, да, очевидно на основу искуства са применом Гр.п.п. за багателне ствари у крајевима где ти судови не иостоје, исте уредСом преудеси, прошири и на крајеве где још не постоје, или да их, као сувишне, сасвим укине и тамо где већ постоје. Према томе и поменуто образложење говори баш у прилог горе изложеног тумачења у овој одлуци. Према свему овоме Касац. суд налази да, и после ступања на снагу Гр.п.п. на правном подручју овога суда, односно на територији Србије, општински судови са организацијом коју предвиђа § 144 Зак. о општинама односно § 154 Зак. о градским општинама, постоје и даље све до доношења Уредбе Министарства правде у смислу чл. 7 У.Гр.п.п. са оном истом искључивом стварном надлежношћу која је прописана у § 6 Законика у поступку судском у грађанским парницама за Србију од 20 фебруара 1865 год. у вези са чл. 15 Уредбе о убрзању рвда код судских и иследних власти од 22 јуна 1921 год. а судски поступак пред општинским судовима за то време је онај из главе I грађ. суд. пост. од 1865; као да и даље, до доиошења поменуте Уредбе, важи и пропис § 5 т. 4 Закона о увођењу среских и окружних судова од 26 новембра 1930 год. с тим да и судови правних лекова одлучују по прописима старога поступка. Овим је дан и одговор на сва питања из цитиранога акта среског суда у колико је, по § 22 Финансијскога закона за 1934/о5 г. Касациони суд овлашћен да доноси начелну одлуку. У погледу осталих питања, посебно оних под 1) делимице и под 4) поменутога акта среског суда, Касациони суд није законом овлашћен да доноси начелну одлуку ни по § 22 Фин. зак. ни по томе што се ова питања тичу примене и тумачења јединствених закона чл. 46 У.Гр.п.п. На основу свега изложеног и § 22 бр. 3 Под (2) Финансијског закона за 1934Ј35 год. Касациони суд у Београду доноси следећу Начелну одлуку: И после ступања на снагу законика о поступку судском У грађанским парницама од 13 јула 1929 год. па све до доношења Уредбе о општинским судовима по чл. 7 У.Гр.п.п. на територији Србије, односно на правном подручју касапионог суда у Београду постоје општински судови са искључивом апсолутном надлежношћу, прописаном у § 6 Законика о поступку судском у грађанским парницама од 20 фебруара 1865 год. у вези са чл. 15 Уредбе о убр-