Branič

180

,Б Р А Н И Ч"

тање се поставља само: како ће општински судови за прелазно време од добијаша обавезне снаге Гр.П.П. па до доношења уредбе о њима, вршити своје функције: каква је њихова надлежност и какав поступак? Одговор на ова питања може бити само један. Наиме док се Уредбом нова надлежност и поступак не пропишу, функционисање општинских судсва има да буде по досадашњим прописима, како до гр.п.а. тако и после њега. У.Гр.П.П. који је у чл. 7 одржао у животу општинске судове и до доношења последње уредбе о њима — без обзира да ли ће то бити пре или после добијања обавезне снаге гр.п.п.—одржао је у исто време и ако не изрично, иглаву1 г.с.п. од 1865 год. са прописима о наалежности и поступку општинских судова као и односне одредбе Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти од 1921 год. За питање надлежносши општ. судова § 102 з.у.с. и изречно встиче задржавање на снази ранијих прописа о њиховој надлежности и после његовог ступања у живот и добијања обавезне снаге. И како по § 117 З.У.С. пропис § 102 добија обавезну снагу тек после ступања на снагу и Гр.П.П., то је у њему, у погледу надлежности општ. судова, још јасније изражена воља законодавца да општ. судови врше своје функције по прописима старих закона и после добијања обавезне снаге Гр.ПП. све до доношења о њима посебне уредбе. Из тога даље излази да су као и до Гр.П.П. општински судови за предмете који су им старим законима дати у надлежност искључиво надлежни, па то важи, поред осталог и за пољске службености чл. 15 Уредбе о убрзању рада. Истина је да се одржавањем континуитета у раду општ. судова на овај вачин долази до стања да, поред Гр.пп. за осшале грађанске парничне ствари, важи за парничне ствари из раније надлежности општинских судова и Г.С.П. од 1865 год. што се појављује као законска аномалија, Али о томе може бити речи само (Зе 1е§е {егепсЈа. Желети је, наиме, да буде што пре донесена Уредба, којом ће се одредити нов састав, изједначити поступак и регулисати надлежност општ. судова од оне редовних судова по З.У.С. и Гр.П.П. Међутим, све док се та уредба не донесе морају се примењивати одредбе старих закона о надлежностии поступку општннских судова. У осталом овакав исти случај је и са избраним судовима за деобу задруга, за које су по § 22 финансијскога закона за 1934—1935 год. задржане на снази одредбе Г.С.П. од 1865 и Уредбе о убрзању рада, све до доношења закона о породичним задругама. Разлика је између ова два случаја само у томе што је за остајање обавезним избраних судова за деобу задруга, у недостатку других одредаба, била потребна изрнчна одредба у финансијском закону, што за општинске судове, поред и после прописа чл. 7 У.Гр.П.П. није било потребно. Горње тумачење слаже се и са данашњим стварним потребама. Јер се њиме постиже и растерећење од багателних ствари среских судова, којих на подручју овога Касационог суда и иначе има мало и с малим бројем судија. Треба само још додати да поред прописа Г.С П. и Уредбе о убрзању рада, до доношења Уредбе о општинским судовима мора имати пуну примену и пропис § 5 тач. 4 Закона о установљењу среских и окружних судова на подручју апелационих судова у Београду и Скопљу, којим је предвиђена надлежност среских и окружних судова за расматрање и решавање жалби против одлука општинских судова у грађанским парницама. Наравно да се и рад ових судова има саображавати староме поступку, са већ изложених разлога. Прошиву горњега тумачења о постојању, надлежности и поступку општинских судова говоре на први поглед, црописи § 144 Зак. о општинама (§ 154 Зак. о град. општинама) § 45 У. Гр.п.п. и § 5 став I Зак.о увођењу среских и окружних судова. Међутим то тако само изгледа, кад се ти законски прописи тумаче чисто граматички. У ствари, при његовом логичном тражењу, коме се мора дати предвост, ни они се не могу навести против изложеног схватања Касац. суда. 1) Пропис § 144 Зак. о општинама (§ 154 Зак. о град. општинама) садржи одредбу о саставу општинских судова за суђење само ,по досадањим законима". Али тај став логички значи само: све док су досадањи закони на снази. Примајући пак, са изложених разлога, тумачење да 1 глава г.с.п. и Уредбе о убрзању рада важи и даље до доношења Уредбе о општинским судовима, долази се до закључка да и поменути пропис § 144 (§ 154) задржава своју важност све до доношења поменуте Уредбе. 2) Пропис § 45 У.Гр.П.П. предвиђа поред осталога, важење месних судова на територији Банског стола у Загребу „док нови гр п.п не добије обавезну снагу". Али се из тога не може логички закључивати да је добијањем обавезне снаге самога Гр.п.п. престала важност месних, односно њима изједначених (§7 У.гр.п.п)