Branič

150

„Б Р А Н И Ч"

Предпројекат је био предмет посебног испитивања у подкомисији која је при првом читању била састављена од четири члана а при доцнијим читањима од 7 чланова. Пројекат израђен од ове подкомисије је био усвојен од стране Врховног Савета Кондификационе комисије који су сачињавали 6 чланова, чиЈем је раду присуствовао и Министар правде. После неколико измена које су све биле од мале важности и које су учињене на захтев Министра правде а по примедбама осталих министарстава, Законик о облигационом праву, промулгован декретом Претседника републике од 27 октобра 1933 год., ступио је на снагу 1 јула 1934 године, заједно са једним другим декретом од истога датума који је садржавао прописе о увођењу у живот овога законика и прелазна наређења. Подела заћоника- — Пет првих глава сачињавају општи

Братислави главни референт по питању Изједначења облигаиионог права у словенским државама, где је се истакао дубоким познавањем овога питања. Од објављених радова на иољском језику, као најважније наводимо: О иравној личносши, ЈТавов, 1911. стр. VII и 268 (распродато^. Јемство због недосшатака и обавеза да се изврши уговор, објављено од Друштва за науку и књижевност у Лавову, 1916, стр. 87. Увод у науку грађанског ирава са нарочитим освртом на законике који важе у Пољској, Лублин, 1922. стр. 320 (распродато). Сада важеће Грађанско право у бившој Конгресној Краљевини, објављено у Енциклопедији пољског права, књ. 111., Познањ. 1925. стр. 1-78. Сада вамеће Грађанско ираво у бавшој Аусшријској Пољској, објављено у Енциклопедији пољског права, књ. III. стр. 79-146. Предлог облигацаоног законика за Пољску Реиублику (посебан део) са мотивима, делимично обрађено са проф. Е. Тилом, Варшава, Комисија за кодификацију, 1928., стр. 278. Мотиви аредлога облигационог законака (дефинитивно усвојени од Комисије за кодификацију и достзвљени Влади) Књ. I. (општи део) стр. XII и 474., Варшава, Комисија за кодификацију, 1934.—1936 Основи облигација (свеска I. — 3., стр. 336, (Лавов, 1934., 1935. Књижара Губриновиц. — Свеска 4. у штампи. Од објтвљених радова на француском језику, као најважније наводимо: Со&е ке$ оћН^аиопз с!е 1а КериШдие с1е Ро1о§пе, (гасЈисИоп {гапдајзе (Јез ргоје(8 с1ез ММ. Е. ТШ е! К. Г.оп§сћашр8 с!е Вепег, УагвоуЈе, Кеуие Ро1опа15е с1е 1^§181а1тп сш1е е! спгшпеПе, Т. 1 Јазс. 1, аппехе, 1928. ргоШете с1е I'итЦсаИоп ШегпаИопа1е ди АгоИ с!ез ођИзаИопз, Уагзоује, Кеуие де 1е§1з1а1Јоп сЈуПе е( сгЈшЈпеИе, Т. 11 1929, р. 35—49. фае/<7ие$ одзег^аИопз зиг 1е ргоје{ /гапсо-ИаИеп Ае соЛе с1е$ оћИ^аИопз, Шаг5га\уа, 1931, р. 62 (ех1га11 с!е 1а Реуие ро!опаЈ8е де 1е§Јз1аНоп сЈуПе е( сгЈтЈпеЦе, Т. III). РогтаИоп еI техесиИоп с!ез соп(га1$ еп §епега1 (гаррог1 $рес1а1 роиг 1е Сопдгез јп(егпаНопа1 <1и сЈгоЦ сотраге а 1а Науе 1932. Шагзга^а, 1932, р. 30(ех1гаК <3е 1а Тћбтјз Ро1опаЈзе). РогтаНоп е1 техесиНоп с1е$ соп1га1$ еп §епега1 (гаррогI §епегаI роиг 1е Соп^гез т{егпаНопа1 ди с1гоК сотраге а 1а Науе 1932, РагЈз, Зјгеу 1935, р. 29 (ех!гаН с1ез Метојгез с1е ГАсадетЈе 1п1егпаПопа1е сЈе <ЈгоН сотраге, Т. II). потеаи сопе с1ез оШ^аНопз ро1опа1в, Рапз, 1935, р. 19 (ех1гаИ <3и ВиПеип с!е 1а 5осЈб(е с1е 1е§1з1аНоп сотрагб 1935). Са особитим задовољством објављујемо горњу студију проф. г. де Берије, коју нам је љубазно ставио на расположење. уверени да ће веома интересантна излагања и закључци уваженог писца користити нашим правницима с погледом на престојећу кодификацију грађанског права код нас. Нарочито нам је стало да подвучемо да је ово први рад г. де Бериј°-& објављен на нашем језику и да се надамо да ћемо у писцу ове расправе имати сарадника и у будуће, што ми нарочито желимо. Примедба Уреднишшва.