Branič

НОВИ ПОЉСКИ ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИОНОМ ПРАВУ 151

део, и ту долазе посебно прописи о врстама облигационих односа, о њиховим изворима, о преносу тражбина и дугова, о престанку облигационих односа и о паулијанској тужби, док даљих 12 глава образују посебни део, обухватајући посебно прописе који се односе на разне уговоре, поређане по њиховој економској ламени. Ту долазе: 1) уговори који се тичу преноса права (продаја, промена, поклон); 2) уговори који се односе на коришћење ствари или капитала других лица (закупи и обе врсте зајма); 3) уговори који имају за предмет службу других лица (уговор о раду, предузећу, пуномоћству, куртажа, остава, уговор хотелијерски, у колико се он тиче одговорности хотелијера за путничке сгвари и прописи о неправилној остави); 4) спекулативни и више или мање алеаторни уговори (уговор о ортаклуку,ренте и доживотно издржавање, игра и коцка); и најзад 5) апстрактни уговори, који треба да олакшају правни саобраћај или да упросте или да осигурају правне односе, као што су асигнација, трансакција и кауција. Избори облигационих односа уопште. — Као изворе облигационих односа закон предвиђа: изјаву воље (то ће рећи правне акте) и друге догађаје на основу којих, према прописима закона, може да настане известан облигациони однос. Поред уговора, који као такав, према чл. 60, сходно чл. 1135 француског грађанског законика, има облигаторну снагу, појављује се каткада, као извор облигационих односа, и једнострана изјава воље, посебно јавно учињено обећање, која је регулисана слично као у француско-италијанском пројекту облигационог права, издавање хартије на доносиоца и пријем асигнације. Правне чињенице које нису у исти мах правни акти, регулисане су исто тако закоником: незвано вршење туђих послова, неправедно богаћење, плаћање недужнога и штета проузрокована т. зв. недопуштеним актима. Осим тога облигације обухватају и неке друге правне чињенице као н. пр. престанак овлашћења једнога заступника, који обавезује то лице на повратак исправе којом је констатовано његово овлашћење, или плаћање са заменом, које обавезује повериоца да уступи трећем лицу које врши •исплату сва документа и сва осигурања која се односе на облигациони однос у питању. Форма изјаве боље уопште. — Воља може у принципу ■бити изјављена ма у коме облику, па дакле и путем конклудентних радњи. Посебна форма, као услов за важност правнога акта, захтева се врло ретко. Аутентичан акт је прописан за изјаву поклонодавца, ако поклон није извршен самим закључењем уговора, н. пр. цесијом тражбине или у исти мах са уговором, н. пр. путем ручнога дара; за суброгацију, на коју је пристао дужник, •за уговор о доживотној ренти и, према закону о јавном бележништву, за све уговоре који имају за предмет отуђење какве непокретности или стварање каквог терета на непокретности. За колективан уговор о раду и за генерално пуномоћство пропи■сана је форма приватне исправе. Најзад, пуномоћство које има за предмет извршење извеснога акта чија је важност условљена испуњењем једне одређене форме, мора исто тако бити издато