Branič

192

,Б Р А Н И Ч"

Г. Др. Цуља као професор процесног права има способност да расчлани, раздвоји, подели материју гр.п.п. и да је на елементаран начин изложи. Он оперише са најтежим појмовима веома просто. Али жеља пишчева није била да својим снстемом реши многа спорна питања из процесног права — нека је ипак решио — нити да се упусти у полемику са другим писцима односно извесних спорних питања, већ је имао намеру, да науку гр.п.п. изложи у крупннм потезима, у главном онако како се она у теорији поставља и каква би требала да буде у пракси. Живот је међутим много сложенији и често поставља питања која не решава гр.п.п. и поред своје непотребне опширности. Али, оно што је нарочито интересантно за нас у горњем делу г. Др. Цуље, то је студија о судству, адвокатури и јавном бележништву и излагања о надлежности, веома компликовзне материје из поступка, и о правним лековчма, несумњиво најтеже и непотребно сложене материје у поступку. Изложена мишљења у главном се слажу са онима из Коментара г.г. Вероне—Цуље само су у горњем делу разрађеиа и добила тако савршенији облик. Ми би смо претпоставили, да нам је г. Др. Цуља, као несумњив стручњак, изложио у виду краћих или дужих студија, крупна спорна питања из процесног права у теорији и пракси уз компаративно изложена мишљења по односним питањима наших и страних аутора. Систематских коментара и уџбеника гр. п. п. мислимо да имамо довољно. Потребно нам је сад, кад смо се са поступком у главном упознали. да нам стручњаци, у које несумњиво г. Др. Цуља долази, расветле многобројна питања постављена нарочито у судској пракси, пошто се примећује тенденција код шест одељења „једног јединственог" Касационог суда, да се у примени гр. п. п. отступа од аустријске праксе, поред тога што ова независна одељења често доносе одлуке које једиа другој противрече, што је неминовно код независних одељења „једног јединственог"Касационог суда! Појава оволиких коментара и уџбеника из грађанског процесног права, како да се тумачи? Да ли у корист или на штету гр. п. п.? Несумњиво на његову штету, пошто добром закону нису потребни коментарн. Иначе, закон коме треба сваку реч комеитарнсати, уз све остале мислимо рђаве особине (казуистика, опширност, гломазкост, недоследност, компликованост, бирократизам, неправичност, и. т. д) није добзр и што га више коментаришемо све више стичемо уверење, да га треба што пре адапирати стварном животу Југословенског народа. Само такав закон моћи ће одговорити своме задатку, макар и не изазвзо правнике да га коментаришу, јер добар закон више вреди од доброг коментара рђавог закона. Др. Констаншин Тихомиров а Јоепн М. ЈованотЉ: Закон о државном саобраћајном особљу. Споредно законодавство. Уредбе и правилници. Тумачења и упуства. Београд, 1936. Стр. 666. (Издање писаца). Закон о државном саобраћајном особљу добио је стручан коментар из пера два чиновника Правног отсека Гемералне дирекције државних железница г. г. Др. Константина Тихомирова и Јована Ш. ЈованоЕића, који су се потрудили, стављајући своје дугогодишње искуство у службу права, да горњи закон објасне заједно са многобројним споредним прописима и тако учине први покушај у овом смислу, који је нашгао на одличан пријем и код стручне критике и код оних који свакодневно закон примењују. Једно овако систематизовано издање овог закпна, с погледом на многобројне измене и допуне и споредне прописе, било је и заиста неопходно, пошто је веома тешко тражити за сваки појављени случај, постојеће законодавство, не будући никад сигуран, да је се све нашло. Сад те тешкоће неће бити, јер горњи закон приређен је са свима изменама и доцунама и споредно законодавство пречишћено у томе погледу што је објављено само оно што данас важи. Коментатори закона вршили су коментарисање прво с погледом на праксу у Министарству саобраћаја односно у Гевералној дирекцнји државних железница, затим на праксу код наших административних судова, све у вези са односним прописима из других закона, са расписима и упуствима, споредним прописима и другим. Кад се овај коментар отвори види се сва разноврсност и комплнкованост горње г закона и отварају се многа питања. Манипулисање са законом и споредним прописима веома је просто. Томе доприноси одличан регистар који прати главније споредно законодавство уз главни закон. Коментар је без излишних излагања, често краћи него што је то уобичајено, али зато прегледан и стручан, тако да се можемо поуздати на изложена мишљења,