Branič

152

„Б Р А Н И Ч"

у тој форми. Много чешће законик о облигацијама захтева писмену исправу као обавезан начин доказа, следујући у томе погледу француски грађански законик а супротно немачком и аустријском систему, који не искључује никада доказ сведоцима„ Између француског система и система пољског законика о облигационом праву постоји само та разлика, што пољски законик не поставља једно опште правило да сви облигациони односи, који прелазе извесну вредност (500 франака у француском грађанском законику), могу бити доказивани само путем писмене исправе, већ захтева писмен доказ једино у случајевима који су изречно наведени у законику. Као такви истичу се нарочито: обећање уговарања, зајам преко 250 злота, уговор о цесији, јемству, извршење једне облигације која има за предмет извесну новчану своту или ствар чија вредност прелази 1000 злота, изјава о поништају уговора због мана при изјављивању воље, и т. д... Манљибости изјабе- — Међу разлозима поништаја изјаве воље, поред заблуде, преваре и претње, прекомерно искоришћење је регулисано као и лезио енормис у члану 22 француско-италијанског пројекта облигационог права, с том разликом, слично немачком и аустријском грађанском законику, што искоришћење мора. бити праћено још и каквом неморалном радњом од сгране другога уговорача, посебно искоришћавањем извеене присилне ситуације, неискуства и т. д. искоришћаванога. Поништај изјаве воље у свима случајевима манљивости врши се путем обичне декларације од стране невинога сауговорача, тако да никакав судски захтев није потребан. С друге стране право да се користи могућношћу поништаја уговора због манљивости ограничено је роком од једне године и то почев од момента када је заблуда или превара откривена или када је принуда престала и, у случају искоришћавања, од момента закључења уговора. Претстабљање. — Заступништво јеуређено уговором о пуномоћству и регулисано је као и у француско-италијанском пројекту са незнатним изменама. Овлашћење се у принципу може опозвати, у колико се какав правни однос, служећи за основ овлашћења, томе не противи, као на пример у случају неопозивог пуномоћства. Угобори. — Уговор закључен од стране каквог неспособног лица није сам по себи од самога почетка ништав, па чак ни ништаван, као што је то случај по француском грађанском законику, већ остаје, као у немачком и аустријском грађ. законику, у сумњи све до његове ратификације од стране законског заступника неспособнога лица, ратификације која мора уследити у року који му буде одређен од стране другог сауговорача, Ако овај рок прође без икаквог следства, друга страна добија одрешене руке. Слобода уговарања 'је ограничена општим правилом да ни садржина ни циљ уговора не могу бити у супротности са јавним поретком или са моралом, и то тако да сваки прекршај овога правила повлачи његову апсолутну ништавост. Овај пропис доноси као последицу да се међу условима важности уговора не појављује више допуштена кауза облига-