Branič
154
„Б Р А Н И Ч"
облигација посебну пажњу заслужују прописи о деликтној одговорности. Одговорност изазива не само деликт у строгом смислу речи, већ и приватни деликт као злоупотреба права. Сматра се да злоупотребљује право онај који, вршећи своје право, прелази границе одређене добрим обичајима или ако га врши супротноциљу ради кога му је то право дато. Одговорност се оснива на принципу кривице коју обично треба да докаже жртва, али се кривица каткада претпоставља, тако да на одговорноме лицу лежи да докаже непостојање своје кривице. Отсуство кривице мора бити посебно доказано од онога који води надзор над личностима лишеним здравог разума, од стране чувара животиња и од стране налогодавца, када је у питању штета проузрокована од стране лица без свести, животиња или од лица коме је поверено извршење извеснога дела. У извесним случајевима, који су побројани у законику, одговорност се оснива на појму ризика или на правичности. По основи ризика одговарају: за штету проузроковану кривицом подчињених лица — њихов чувар; за штету проузроковану рушењем грађевине или какве друге конструкције или падом само једног дела грађевине — држалац, у колико он не би доказао да случај није дошао као последица мане у грађењу или неправилном вођењу послова; за штету проузроковану бацањем из извеснога стана каквога предмета или штету проузроковану падањем каквога предмета — онај који станује у апартману; за штету проузроковану радом предузећа која се стављају у покрет помоћу природних снага или која фабрикују или употребљују експлозиве — власник или лице које управља предузећем за свој сопствени рачун; за штету проузроковану аутомобилима и другим возилима која се стављају у покрет помоћу елементарних снага — њихов сопственик и лице које, у моменту када се десио догађај који повлачи одговорност, фактички располаже возилом. Код ова три последња случаја одговорност може битиотклоњена само ако се докаже постојање кривице на страни жртве или кога трећега лица за које се не одговара или какве више силе. Виша сила није дефинисана у законику, али, имајући у виду значај који јој се придаје, она се има схватити као известан спољни изузетан догађај, догађај који је постао неизбежан упркос свих предвиђања учињених с обзиром на околности. Посебни закони, који регулишу детаљније одговорност за догађаје који долазе као последица експлоатације извесних предузећа или циркулације извесних возила која се стављају у покрет путем елементарне снаге остају ипак у важности и искључују примену прописа законика у колико су у питању овакви догађаји. Међу овим посебним зиконима, по којима је одговорност и мање строга и ужа, него што је то случај са закоником о облигацијама,, истичу се нарочито: немачки, аустријски и руски закони о одговорности железница за штету причињену путницима, немачки и аустријски закони о оштећењу проузрокованом аутомобилима к пољски закон о штети причињеној аеропланима (осим тога постоји и мноштво посебних прописа ко|и предвиђају одговорносг