Branič

О СМЕТАЊУ ПОСЕДА

223

код сметања поседа, те тужбеном захгеву нема места § 548 гр.п.п. Према изложеном туженик, изоравши део спорне деонице, вршио је пре свега једно своје право, признато му по једном извршном наслову, по коме је имао право и на нарушавање фактичког стања поседр, даље вршио то не самовласно и у доброј вери, а незнајући да нарушава туђ посед — а таква радња туженика не даје право тужиоцу на заштиту у смислу § 548 гр. п. п. и сл. По рекурсу тужилачке стране Окружни је суд поништио овај закључак са следећих разлога: Пре свега, првостепени је судија погрешио када је овај спор расправио нападнутим закључком и тиме повредио пропис § 553 гр. п. п. по коме у споровима због сметања поседа, суд одлучује коиачним закључком а не закључком, те је због тога нападнути закључак са формалне стране неправилан. Даље, на расправи код среског суда изведеним доказима, а особито признањем туженог, несумњиво је утврђено, да је тужени у тужби означеног дана заиста поорао и посејао житом једну трећину спорног земљишта, које је у то време држао тужилац, и да је на тај начин узнемирио тужиоца у мирном поседу спорног земљишта. Према овако утврђеном чињеничком стању првостепени је суд погрешно нашао, да су тужени и његова браћа по пресуди избраног суда, која је на расправи као доказ прочитана, после смрти свога оца пок. Ђорђа имали право, да спорну деоницу узму у својину, те да је на основу тога права из ове пресуде туженик био овлашћен и могао једа спорну деоницу узмеу државину и да тужиоца узнемири у државини ове деонице. Када је изведеним доказима на расправи потпуно утврђено да је тужени узнемирио тужиоца у мирном поседу спорне деонице, као и то, да је тужилац за последњу годину дана ову деоницу уживао и са исте прибирао приходе, дакле имао у државини, онда суд није могао да се упушта у утврђивање права туженикова на својину односно на државину спорне деонице а још мање је могао да на основу овако утврђеног права тужениковог на државину спорне деонице, доноси закључак, да је туженик, могао да узнемири тужиоца у уживању спорног имања. Ово првостепени суд није могао да уради с тога, што је у § 551 гр. п. п. изрично предвиђено, да је на расправи у спору због сметања поседа, искључеио свако претресање о праву на посед и наслову поседа. У вези са овим, не може опстати тврђење наведено у разлозима нападнутог закључка, да би, ако би се узело да у овом случају постоји сметање поседа, то значило да сметање поседа постоји у случају када неко врши своје право, што преставља повреду§22 грађ. зак. Ако се узме да дотична пресуда избраног суда даје туженику и његовој браћи право својине на спорној деоници, то> још не значи, да то право не може бити оспорено на основу јачих доказних срестава, или и слабијих доказа, али тек оспорено. Самим тим, што је утврђено да је тужилац спорну деоницу држао и уживао за последњу годину дана потврђује се и го, да је тужилац оспоравао туженику свако право на тој деоници. Институција сметања поседа уведена је у циљу, да заштити фак-