Branič

СУДСКА ПРАКСА

233

којим је срески суд одбацио предлог о прекиду поступка а наиме да је срески суд требао по овом предлогу да донесе одвојен закључак неуместан је, јер по § 256 од. II гр.п.п. закључак којим се предлог о прекиду поступка одбија не може се побијати особени« правним леком већ се противу таквог закључка према § 609 гр.п.п. странке могу жалити у оном праеном леку, који поднесу противу прве идуће одлуке противу које је дозвол>ено изјављивати правни лек, те према томе и с обзиром ка наређење § 252 од. II гр.п.п. овде није било места достављању странкама отправка закључка. Ценећи поменути закључак суд јенашао, с обзиром на утврђене чињенице да је исти нравилан и на закону основан. Поднете доказена данашњој усменој расправи од стране тужене странке призивни суд није узимао у оцену пошто су по §§ 576 од.П гр.п.п. нови докази у призивном поступку забрањени. Са напред наведених разлога а усвајајући потпуно разлоге првостепеног суда, јер је тај суд исцрпно ствар извидео и правилну одлуку донео на основу § 21 гр.п п. и §§ 3, 555, 576, 581 и 592 гр.п.п. Окружни као призивни суд призив туженика Д. жене И. Д. „Моравац" није уважио и пресуду суда као правилну и на закону основани потврдио. По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом својом од 4 новембра 1935 год. Рев. 966 потврдио је пресуду бкружног суда у Пожаревну, са разлога: „Заступник тужене странке у својој ревизији којом побија у целини пре■суду Окружног суда у Пожаревцу, од 18. априла 1935 год. Пл. 78/35/3 навео је, да наведену пресуду побија са ревизијских разлога из § 597 гр.п.п. не наводећи при томе озређено ревизајске разлоге из поменутог зак. прописа али се из садржине изјављене ревизије закључује да жалилац истиче недостатак призивног поступка § 597 т. 2 гр.п.п. и оцену доказа чињеница од стране призивног суда. Испитујући побијану пресуду у границама рев. Разлога и предлога, Касациони суд је нашао: да је пресуда призивног суда правилна и на закону основана са разлога изнетих у истој, те ревизијски навод жалиочев о неком недостатку призивног поступка (§ 597 т. 2 гр.п.п.) не стоЈи јер призивни постуиак у свему одговара захтевима грађ. парничног поступка да би такав поступак био на закону основан и да би се на основу истога могла изрећи коначна пресуда. Што се тиче оцене доказа, чињеница одлучних по правилно пресуђење ове правне сгвари, Касациони суд је нашао да је оцена доказа у погледу чињеница важних по правилно пресуђење сваког спора, ствар пресудног суда и у нераздвојној вези са слободним судиским уверењем на основу којега суд цени све доказе који су изведени, те иста оцена доказа не може бити предметом којег рев. разлога из § 597 гр.п.п. па следствено томе ни предмет расматрања и оцене од стране овога суда. Такође је правилна одлука призивног суда о недопустивости нових доказа у призивном поступку у смислу § 576 од. II гр. п. п. а који су у овом конкретном случају били поднети од стране тужене странке. Ревизијски навод заступника тужене странке упогледу закључка од 17.-11 1935 год. којим је Срески суд као првостепени суд одбацио предлог тужене странке о прекиду поступка због појављеног кривичног дела — да је призивни суд погрешно нашао да је исти правилан и на закону основан, јер да је првостепени суд по предлогу о прекиду поступка требао да донесе одвојен закључак и исти достави странкама, неоснован је, јер је одлука призивног суда у погледу овог закључка првостепеног суда у свему правилна пошто се по § 256 од. II гр. п.п. закључак којим се предлог о прекиду поступка одбија, не може побијати правним леком те према томе а с обзиром и на пропис § 522 од. II гр. п.п. странкама није требало ни достављати отправак оваквог закључка. Што се тиче даљег рев. навода застугшика тужене странке да је одлука призивног суда неправилна и с тога што је призивни суд нашао да је пом. закључак прв. суда правилан, Касациони суд је нашао, да је и овај ревизијски навод неоснован, пошто по § 255 гр. п. п. од нахођења суда зависи да ли ће се приступити прекиду поступка, због сумње о кривичном делу, наведеном или не, па је стога одлука призивног суда и у овом правцу правилна. Према утврђеном чињеничком стању, призивни је суд правилно гакон применио." Саопштио Јован Д. Смиљанић, секретар Касационог суда у Београду.