Branič

252

„Б Р А Н И Ч"

273 у в. § 167 ст. 1 бр. 4 и § 62 Крив. зак. и одмах да поставимо себи питање о томе, да ли се може један злочинац ове врсте повратити, без поновне опасности по друштво, у све друштвене функције и да ли он најзад заслужује, као човек наклоност друштвену. То су питања која занимају суд и о којима мора са пуно опрезности да решава. Према томе, рехабилитација стоји у зависности од судског схватања и оцене или боље рећи и тачније од осуђеника и његове противправне радње. Јер нема сумње да се и деликти као и деликвенти морају да двоје и разликују и по суштини и по околностима које их прате, а и мотивима као директним проузроковачима. Лакше преступе и злочине лакшеје и опростити и заборавити, док за теже треба и дужи период времена, а за по неке или врло тешко или никад. Извршилац н.пр. кривичног дела које смо ш ађб1гас!о као пример навели, које по сеои повлачи егземпларну казну као спеиијалну друштвену заштиту, по нашем мишљењу не заслужује рехабилитацију овог света и нескроман би био ако би је потражио. Друштво, чији је у овом домену делатности регулатор суд, дакле сваки захтев за васпостављање права, т сопсге!о испитује, просуђује и решава обострано, како са гледишта друштвених интереса као целине тако и са гледишта правног интереса оног који је тражио. И ма колико да је суд анимиран према овако елиминираном члану друштва, он мора још више да буде бранич општих друштвених интереса, сигурности правног саобраћа и друштвене безбедности, као основних постулата доброг друштвеног и државног уређења. У томе и лежи дубоки смисао ове модерне правне институције. И суд као нивелациона правна установа људских односа у друштвеној заједници, заиста треба да покаже широко разумевање за захтеве рехабилитената и благонаклоно их оцењује с једне стране а с друге стране да има увек пред очима пуну заштиту интереса друштва као целине. Зато је и мандат за регулисање овог важног питања и пренет на суд, као велику правну гаранцију за његову правилну примену. Ипак није све у власти суда, него и у особености самог случаја о коме се решава. Према томе, могло би се боље рећи, да судска рехабилитација колико зависи од суда, толико исто од лица које се обраћа за њу. Судских рехабилитација по § 90 Крив. зак. има двојаких: потпуна и непотпуна. Непотпуна или делимична, којом се тражи повраћај односно стицање права и потпуна рехабилитација која се односи на поништај пресуде за будућност са свима штетним последицама. Да их расмотримо изближе. а) Судска неаошпуна рехабалитација Судска непотпуна рехабилитација по смислу § 90 Крив. зак. обухвата појам повраћаја изгубљених права као и могућност стицања других права, осуђеном лицу. Та су права лимитативно побројана у § 47 Крив. зак. и садрже политичка и грађанска права. Политичка права се рехабилитацијом одмах стичу, а за остала садржана у § 47 бр. 1 и 2 Крив. зак. молилац се оспособљава да их стекне. У та права улазе право на државну и другу јавну