Branič

318

„Б Р А Н И Ч"

речи, али пре но су уступљени списи наследницима, пошто у таквом случају исту има да отвори и прогласи старешина суда у смислу § 59 (1) Вп., као што је то већ изложено, па тек тада да се акта предаду наследницима у смислу § 31 (2) Вп. Нејасноће при одговору на горње питање може бити само, ако су наследници пронашли изјаву последње воље оставиоца пошто су већ почели рад по § 31 (2) Вп. Ми мислимо, да би у таквом случају они морали предати такву изјаву дотичном среском суду, који им је списе предао, да је прогласи старешина тога суда по прописима § 49—51 Вп. Па онда да врати списе наследницима са записником о проглашењу писмене изјаве и овереним преписом исте, пошто оргинал остави у судску касу на чување; наравно, у колико са таквим тестаментом буду задовољни. Овако мислимо због тога, што законодавац није ни по изузетку споменуо да овакви наследници могу сами прогласити писмену изјаву последње воље оставиоца, већ ио иравилу, као што смо видели, то ставио у надлежност старешине среског суда, па и онда, ако је оставински поступак поверен јавном бележнику, изузев случаја из ст. (4) § 128 36, о чему ће већ на свом месту бити речи. б) Проглаигење писмене изјаве иоследње воље оставиоца по изузетку. Када смо се на овај начин упознали са тиме, да је ио иравилу по новом Вп. за проглашење писмене изјаве оставиоца надлежан у смислу § 49 (1) Вп. старешина дотичног среског суда, онда да видимо: ко је и у којим случајевима за то надлежан ио изузетку, пошто, као што је то већ напоменуто, ово правило трпи извесне изузетке са којима ћемо се овде такође упознати. а) Први изузетак предвиђен је у § 38 Вп., по којем законском пропису отварање и проглашење изјаве последње воље или друге наредбе на случај смрти, може и састављач смртовнице, ако ирилика изискује да се што ире сазна ко је наследник, и ако је то судија или јавни бележник, „такву исправу већ при састављењу смртовнице прописно прогласити (§§ 49 до 51)." Према томе, по § 38 Вп. може доћи до проглашења писмене изјаве последње воље одмах при састављању смртовнице само: ако је састављач смртовнице судија, или јавни бележник и ако прилике изискују да се што пре сазна ко је наследник, без обзира да ли је таква изјава последње воље нађена отворена или затворена. 14 ) То може бити, као што вели Др. Горшић (ор. сИ. 356), на пр. ако је од садржине изјаве последње воље зависно да ли ће се заоставштина морати ставити гшд печат, ако се незна коме да се заоставштина преда у управу, ако су сахрани присутна лица из далеких крајева и томе сл. „Међутим- правило је да чак и судија односно јавни бележник не проглашавају тестаменте

м ) На крају биће речи о томе: каква је по овом питању била првобитна одредба пројекта и зашто није била усвојена у Народном Претставништву.