Branič
I
320
„Б Р А Н И Ч"
се имала свака изјава последње воље, „без обзира да ли је она нађена отворена или затворена, и без обзира који орган саставља смртовницу, одмах при састављању прогласити". Народно претставништво (Др. Горшић, оп.цит., 356), водећи рачуна о том да ће се смртовнице по правилу састављати ван суда од неправника, прихватило је гледиште, да се свака, како затворена тако и отворена изјава последње воље мора поднети среском суду ради проглашења у колико није случај из § 38 Вп. односно из § 128 (4) 36. По нашем мишљењу сасвим умесно. Јер по § 32 (2) Вп. за састављање смртовнице долази у обзир јавни бележник, где овога има, само за смртне случајеве који се десе у седишту среског суда (§ 33. Вп.), а иначе општинска власт у свом тако зв. надлежном делокругу (§ 79 Зак. о општ. и § 89 о ор. општ.); а по ст. (3) § 32 изузетно могу доћи у обзир нарочити судски повереници (в § 34 Вп.). Отуда, када се има у виду да у већини случајева треба да састављају смртовницу општ. власти, у којима нема правника, то је сасвим била умесна и оправдана бојазан Народног Претставништва да о овом гштању није усвојило новелу из 1923. Што се, пак, тиче предвиђених изузетака, та бојазан није ни могла доћи у питање, пошто је и тамо, у тим изузетцима, проглашење писмене изјаве последње воље поверено правницима-судијама и јавним бележницима, те о томе не би имали више што да рекнемо. 2. Остаје нам да одговоримо још само на питање: да либи можда надлежност по иравилу требало и у чему мењати? Из излагања под II а. ми смо видели да готово у свим случајевима изузев изузетака наведеких под б., отварање и проглашење писмених изјава последње воље долази у надлежност старешине суда. Али у том излагању ми нисмо могли да наиђемо на разлоге који су могли законодавца руководити за такво решење тога питања. По нашем мишљењу то не би могли бити, ни разлози неког свечаног чина, нити пак неке веће сигурности, коју старешина суда пружа над оставинским судијом, који је по Вп. — надлежан, уосталом, за цео остали посао у току оставинског поступка, а да. и не говоримо о томе, да је у великим градовима, као што је на пр. Београд или Загреб, — где нема дана када не дође до проглашења једног или више тестамената 15 ), — старешина суда готово у немогућности да то лично чини, с обзиром на остали посао који он мора свакодневно отправљати. Стога, ми бисмо били мишљења: да би одредбу § 49 (1) Вп. требало изменити тако, да у месгао старешине суда проглашење писмене изјаве последње воље ио иравилу врши оставински судија, који је и иначе годишњом наредбом одређен да ради на тим стварима, као што је то и до сада било по Неспорним правилима.
15 ) На пример, у ср. суду за град Београд ради на оставинским стварима пет судија, поред још двојиие судија који раде на чисто старатељским, осталим неспорним стварима и одузимању своје власти.