Branič

НАЧЕЛА ИЗРАЖЕНА У ЗАКОНИКУ итд.

567

Што се тиче прзвног разлагања, сматрамо, да се оно може и писмено дати. А у оправданост дате правне оцене од странака суд се не убеђује — већ он то сам изводи и закључује према чињеничком стању и закону. Али и у овом погледу непосредност се може оправдати целисходношћу — јер странке истовремено пледирају — и пречишћавају чињеничне наводе, елиминишући саорне од неспорних својим правним разлагањима која из њих изводе. Начело непосредности је битно за ваљаност судског поступања. Отсуство овога, чини поступак ништавим [§ 571 т. 2 грпп. Начело јавности. Једко од јемстава за правилно функционисање поступања у грађанским парницамаје несумњиво установа начела јавности, Колики значај законодавац придаје овоме начелу види се из тога, што је угрозио ништавошћу како пресуду тако и поступак који јој је претходио — ако је у току овога јавност била неоправдано искључена. Јавност је неопходкост за данашњи поступак. Као разлог за ово наводи се, контрола рада суда а и јемство да ће сведоци или странке говорити пре истину, ако знају да их јавност слуша (управо[ њихови познаници који могу присуствовати расправи или се о њој обавестити од других лица или преко листова) него када би знали, да своје исказе дају само судији — који их често и не познаје. 1 ) Са ових разлога јавност посредно служи и изналажењу материјалне истине. Иачело диспозиције стракака. Најзад да завршимо са овим излагањем. Остала начела — која би се могла извести из парничног поступка, нису важна за природу овога излагања. Начело пак располагања странака парницом треба да дође као противтежа свима овим начелима. Но оно је и ограничено начелима о којама је до сада било речи. Располагање парницом од парничара је сведено на одређени делокруг радњи. Странкама је дата слобода — ала под претњом да саме од тога сносе последице. Тако, ово начело се огледа у томе што странке стављају у покрет судски апарат и обустављају судски рад: тужбом илв повлачењем ове. Даље, поравнањем или споразумом о мировању поступка или под извесним ограначењима о томе који ће им суд извиђати и судити правну ствар. Ове одређују оно о чему има суд да извкђа и суди — назначујући своје захтеве и нредлоге. Оне предлажу доказе потребне за утврђивање престављених чињеничних стања и т. д. Ван одређеног круга слободног делања суд поступа по дужности или по предлогу противне стране. Странка је дужна да поступи по налогу суда или по наредби законске норме. Но ако

*) Најман Ком. грађ. п. п. стр. 641