Branič

НАЦИЈОНАЛНО КРИВИЧНО ПРАВО

ривичких дела. Ти појмови су по себи јаснији и разумљивији од општих појмова к.з. и кривичног права, а онда је логично да се читалац с њима претходно упозна. Либералистичко доба је сувише велику бригу посвећивало појединцима, док ново доба има да више гледа на саму народну заједницу као такву, док појединцима посвећује пажњу једино утолико, уколико се они јављају као чланови те народне заједнице. Демократија и либерализам са својим појмовима о слободи и правима појединаца доводе до слабости државе и народа. Слобода је добра ствар, али само за велике, да не кажемо за генијалне људе. Мали људи, просечан човек, неће ту своју слободу употребити на корист народне заједнице иего за своје личне, ситне интересе. На тај начин народна заједница уместо да се ]ача и раззија мора да пропадне. Опасност од демократије и либерализма постојн нарочито онда, када је држави потребна велика снага, када се она налази у критичној ситуацији, тако да јој је јака народна заједница једини спас. У таква времена, а садање доба је такво, имају да остану у позадини лични, егоистички интереси појединаца, политичке и конфесијоналне трзавице и борбе, а уместо тога да ступи на позорницу један јак народ, сједињен и довољно снажан да отклони постојећу опасност. Сзе то огледа се у пуној мери и у кривичном праву. Класично доба стајало је било под утицајем нацијонално-либералистичким било под утицајем конзерватизма, полажући тежиште на државу као целину; у самом кривичном праву класично доба је у погледу санкције истицало специјално одмазду и застрашење као главне циљеве. Модернизам насупрот томе стајао је под утицајем напредњачког либерализма приближазајући се социјализму. Он у кривичаом праву истиче казну као сретстзо за заштиту и обезбеђење друштва, доцније и као васпитно сретство. Док је дакле класична школа више гледала интересе целине и у томе циљу истицгла одмазду и застрашење, модернисти више воде бригу о појединцима и њиховој поправци. Најновије доба у ствари понова акцентуира народну заједницу и њене интересе, дакле оно, што је радила и класична школа. 8 ) Казка мора бити строга, јер се само строгим казлама чува ауторитет државе. Нарочито се не сме у казни уништити њена ос.новна карактеристика одмазде, јер на тај начин казна губи свој прави ефекат. Учинилац кривичног дела мора бити кажњен, јер би у противном било повређено правно осећање нгрода и пољуљала би се у народу вера у правду. Исто тако има учинилац да ту казну издржава у казненом заводу, који опет никада не сме да изгуби своје обележје казненога завода. Насупрот томе стоје мере безбедности, које се морају строго разликовати од казне. Исто тако треба издвајати из кривичног права неурачунљива лица, која не могу одговарати за своја делања, и према којима треба увек имати највећи обзир. Све то може опет

2{§б1г№. 55, 4—5, 508, као и од истога: АиЉаи сЈез ђевопдегеп ТеПз ипЈ зеЈпе 8Је11ип§ хт Оезе^г, Вегјсћ!, Ве8. Т. 3—9—66. ОепкзсћгШ с1ез Ргеизз. ЈизНгтЈпЈбкгз: Ка1шпа15огЈаНзНзсћез б!га{гесћ1. 8 ) Зааег: ШегкЗип§ гит па(1опа1еп б1га{гесћ{, 1933. (берагаМгиск аиз (1ет ОегЈсћЈззаа!, 103 В.).