Branič

ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ СУДА нтд.

Јовица Б. Мијушковић, судија Среског суда за град Београд. За одређиваше надлежности суда, по споровима за поништа} пресуде избраног суда (§§ ©92 и ©77 Грпп.), меродавна }е вредност тужбеног тражења пред избраним судом, а не износ досуђен пресудом избраног суда. В. К. био је тужен код Сталног изборног суда Занатске коморе у Београду за потраживање од 12.695 дин., док је пресудом истог суда бр. 105 од 22-ХП-1933 год. осуђен на плаћање у Дин. 10.500. Незадовољан оваквом пресудом, тужбом бр. Г1-995/34, подигнутом код среског суда за град Београд, тражио је поништај исте „због незаконитог и наваличног кривог суђења". Спор о поништају пресуде био је прво покренут по старом поступку. У току вођеног спора, а после неколико одржаних рочишта заетупник тужене стране истакао је приговор надлежности суда, наводећи: да се из тужбе види да је као вредносг овога спора означена сума од 12.695 дин., док по § 44 тач. 1 Грпп. срески судови надлежни су само до 12.000 дин. Па како ни по § 5 Зак. о установљењу ср. и окр. судова расправа овог спора не долази у надлежност ср. суда, већ окружног, тражио је да суд претходно реши то питање. Срески суд за град Београд, поступајући по овом захтеву, решењем П—995/34 од 4-11 1935 год. нашао је, да је он надлежан за расправу овог спора због тога, што се из пресуде пом. избр. суда види да је вредност овог спора Дин. 10.500 (мислећи на износ досуђене суме том пресудом). Против овог решења, које је донето по старом Срп. Гр. поступку, заступник тужене стране жалио се Београд. апел. суду, побијајући разлоге ожалбеног решења. У жалби се нарочито ударало на то: да је пом. пресудом са трошковима досуђено преко 12.000 дин., као и да је у самој пресуди означена као вредност спора 12.695 дин. Београдски апел. суд, својим примедбама од 25-111-1935 год. Р.бр. 1293 поништио је ожалбено решење са ових разлога: ,"... Београдски апел. суд упустио се у расматрање овога предмета зато, што је решење донетр по старом грађ.-судском поступку и нашао је: да исто не може по закону опстати са разлога: „Када се из акта спора види да је спор заснован 17 јануара 1934 год., онда суд није могао да донесе своју одлуку по одредбама старог г. с. п. већ по одредбама грађ. парничног поступка". За овим се је срески суд закључком од 25 јуна 1935 год. огласио опет надлежним, са исгих—ранијих разлога али је против истог заступник тужене стране уложио рекурс у коме је у главном поновио разлоге наведене у горе цитираној жалби. Окр. суд за град Београд уважујући рекурс туженог, закључком Пл.бр. 610 од 17-111-1935 год. преиначио је нападнути закључак Ср. суда, налазећи да је за расправу овог спора надлежан окр. суд а не срески, јер, да је за одређивање надлежности суда по споровима за поништај пресуде избраног суда (§§ 692 у