Branič

64

,Б Р А Н И Ч"

У четвртом делу петог поглавља Закона о радњама, а у § 398. прописано је: Новчаном казном од 50 до 6000 динара да се казни: 1) Ко обавља радњу без овлашћења или дозволе, или ко прекорачи обим рада законом одређен; 2) Ко настави обављати радњу кад му је то забрањено. Према § 175. 3. о. р. 1) „Право на обављање радње може се одузети само у случајевима по овом, и у другим законима изричито предвиђеним. 2) Ако се накнадно утврди да је ималац неке радње добио овлашћење или дозволу на основи неисправних докумената, надлежна вишајопшта управна власт поништиће издато овлашћење или дозволу и забранити даљи рад." Према тач. 5. § 395. Зак. о радњама, предвиђено је за иступе противу наређења овога закона, поред осталих још и казна: „одузимање права на обављање радње 'до годину дана или за увек", а § 400. 3. о. р. прописује у којим случајевима има уследити то одузимање права на рад до годину дана или за увек. Дакле, тач. 2. § 398. Закона о радњама односи се само на ове случајеве из §§ 395. тач. 5., и 400. Зак. о радњама, а наиме да ће се казнити казном од 50 до 6000 дин. оно лице које наста*5И обављање радње кад му је то забрањено. Забрана треба да је изречена пресудом. При свем том, ни у једном од напред побројаних случајева, а нити у ком другом пропису Закона о радњама, није изрично наређено, да ће се и у којим случајевима провести и ефективна забрана рада и на који начин, нити се то уопште, из ма којих прописа овог Закона да извести и закључити. Све дакле, дотле, док у закону не буде било овлашћења за ово ефективно забрањивање рада, оно се ни вршити не може. Зашто законодавац то није наредио, не можемо се сада у то упуштати, јер би нас то далеко одвело, а то мислимо да није ни потребно. Главно је, да је за свакога јасно, да то законодавац није наредио, нити је мислио да то нареди, чиме је очевидно претпоставио штету, која би се појавила као последица тога наређења, штети која се трпи, односно која се проузрокује бесправним радом. Сувишна је дакле, и непотребна она клаузула у пресудамапоЈединих власти, која поред осталог гласи: „и да му се даљи рад забрани", у оним случајевима, када се неко лице кажњава због тога, што је обављало неку радњу без овлашћења или дозволе, а сувишна је због тога, што је то и самим законом забрањено, а и због тога, што — као што смо напред рекли — ни санкција у том погледу бити не може. Као што се из предњег излагања да видети, ефективна забрана рада, не може се провести, ни код оних случајева, где су нека лица кажњена због тога, што су обављала радње без овлашћења или дозволе, па пресуда још није извршном постала, а ни у оним случајевима кад је пресуда постала извршном. Ово се не може провести чак ни у оним случајевима, кад је некоме пресудом одузето право на рад било привремено, било за увек, и било да је и та, и таква пресуда извршна, или да није. Све што остаје надлежној власти, то је сукцесивно кажњавање са