Branič

КРИТИКА ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

обично примењује у коментарима већих законика и кодекса. 9 ) Она међутим не може да одговори потребама еволуције и трансформације животних односа и правних схватања, јер своди правну науку на чист формализам који у једном даном моменту, због ускости граница свога схватања и домашаја, долази у сукоб са стварним потребама. 10 ) ■— По другој методи задатак правне науке састоји се у утврђивању органске везе која постоји између појединих позитивних правних прописа и изналажењу основних, општих, заједничких принципа који ће имати да послуже с једне стране као скелет или устав односне области или целе правне науке, а с друге стране као извори из којих ће се путем дедукције, имати да изводе потребна правна решења за све случајеве који би се у пракси појавили. Правна би се наука, дакле, свела на круг самих позитивних правних прописа (закона, обичаја, евентуално судске праксе), на њихово систематско излагање. Ова метода претставља знатан напредак у односу према првој, али је и она у великој мери формалистичка, јер посматра право као систем који постоји одвојено и самостално од свих других друштвених облика, јер сматра као да је право само довољно за објашњење свих друштвених појава, које се, посредно или непосредно, тичу правне науке. То, међутим, није тачно. Личности и чињенице које дОлазе у обзир у погледу правног регулисања, ко.је дакле могу да буду предмет правне науке, опште су и заједничке за све друштвене науке и само њихова манифестација у појединим различитим облицима и комбинацијама омогућује и изазива појаву посебних друштвених наука, па према томе^и правне. — Отуда се током времена наметнула трећа метода ко.ја је узела у обзир појаву овог чињеничног склопа и, схватајући правилно задатак права као и посебно правних прописа, проширила област правне науке ван норми, т. ј. ван позитивно правних прописа, и на однос и сагласност норми са животним односима које те норме треба правно да регулишу, не заборављајући да поведе рачуна о постулатима основних идеја које се буду образовале, под утицајем и у оквиру филозофије времена, у погледу чињеница које су правно релевантне. Ова је трећа метода, не заборављајући питања форме, т. ј. питања позитивно правних норми (које као такве имају за циљ да регулишу животне односе у једној одређеној области у смислу најбољег задовољења општих интереса), на која су се, у главном, сводиле прве две методе, посветила посебну пажњу и проблему стварности, т. ј. проблему саме основе која је од значаја за право, управо која је извор и предмет права. Ова је трећа метода поставила и питање социјалне

9 ) В. ближе ЛиИеп Воппесазе: I' есо1е Ле /' ехедезе еп ЛгоИ ст1, 2 6с!.. Рат, 1424; ЈиНеп Воппесазе: РгоМете Ли ЛгоИ е{ заепсе ће1&е Ли ЛгоИ ст1, Рапз, 1931; Рглпдојв Обпу: ШИоЛез б! ШегргеШГоп е1 воигсез еп ЛгоН рте розШ /, Рапз, 1932, као и један конкретан случај у нашој литеоатури изнет од стране г. Ог. Ђорђа Миоковића, у Архиву за правне и друштвене науке за 1934. 10 ) Отуда проф. Непп У1гш2 у своме чланку Обхегуа/гол.? зиг I' Нис1е Ае 1а ргосеЛиге ст1е, V Кеуие §6пега1е <3и с!гоН, <1е 1а 1е^1б1аИоп е! <1е 1а јипзргис1епсе за 1927, р. 168, закључује: Ма коликв да су одлични, коментари ће остати увек, с гледишта правне науке, дела мање вредности.