Branič

КРИТИКА|ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

мо н. пр. својину или уговор као последицу субординације интереса, и то у првом случају једне групе лица интересима само једнога лица, а у другом случају једнога лица интересима другога лица. Долазећи после Сот1;е-а, Магх-а, Оигкћехш-а, Ои^ш1-а и Јмногих других социолога у опште, а посебно правних, теорија институције је још једанпут констатовала постојање различитости (а као последицу те различитости и неједнакост) интереса, који изазивају стварање посебних друштвених групација различитог карактера, између којих може бити заједнице која претставД >а стање примирја, али који једнога дана долазе неизбежно до сукоба. Отуда је и теорија институције тачно схватила стварање друштвених групација, институција као спровођење и реализовање идеје дела, која (т. ј. идеја дела) опет није ништа друго него израз интереса представљених као социјалне чињенице које детерминишу све друштвене појаве, па према томе и појаву друштвених идеја. 28 ) Рекли смо да је чисто правно схватање теорије институције без довољно повучене разлике и данашње трансформације у погледу правнога дејства појединих правних института. Повлачећи правилну разлику између индивидуалистичког и социалног права, 29 ) теорија институције би хтела да претставља једну средину, која би, по мишљењу њених присталица, имала да буде једино тачна. Та средина би имала да буде институционално схватање права, које би се супротставило с једне стране схватању неограничене власти појединаца, а с друге стране схватању неограничене власти државе, управо друштва као таквог, као целине, јер би ре и на супрот појединцу иставила групација која је јача од ње|га — институција, а на супрот држави групација која је њој координирана или чак и која се над њом, истина за сада у једном врло скученом обиму, налази — институција. На супрот личном праву индивидуе истиче се институционално право групе; на супрот колективном, или бар могућем колективном праву друштва, истиче се опет право групе. Овакво, пак схватање, мислимо, није тачно и то долази као последица недовољног и непотпуног разликовања институције као социјалног факта и институције као правнога система. Социјални факат институције је, као што смо већ напред рекли, неоспоран. Он се намеће држави -— друштву као такав и он мора добити своје правно регулисање, јер, као што смо већ више пута нагласили, право има за циљ да регулише друштвене односе у једној одређеној области и као такво оно је само једна форма која има да служи задовољењу других циљева, а посебно остварењу социјалне правде, и само док буде одговарало тим друштвеним односима, оно ће остати право. Отуда се може говорити о институцији као социјалном факту, као правнорелевантној чињеници која се намеће праву и која мора добити своје решење у позитивном правном систему, јер иначе мора

28 ) В. наш чланак : Кодифакација грађанскога права, у Правосуђу за 1935. 29 ) В. Оеог§ез Кепагс!: Тћеопе (1е V 1пзШиИоп, Рапв, 1930. 30 ) В. дела проф. Оаз(оп Могш-а геуоИе 4е$ ЈаИз соп1ге 1е соЛе, Рапз, 1920, и 1а 101 е1 1е соШга1, Рапб, 1927.