Branič

КРИТИКА ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

на основу њега и из њега, створи један правни систем који проистиче из самога постојања тога факта, систем који се, са задржавањем веће или мање формалне или материјалне аутономије, импрегнира у државни позитивни правни систем. Отуда би излазило да се своЈина, као идеја и као основна друштвена форма, намеће друштву, јер је била и јесте један неминован природни и социјални факат који, пошто има свој извор у природи, неможе никада бити ни укинут ни изгубити оне своје основне особине које је до сада имао и које и данас има. То би била основна поставка теорије институције у области чисто правне науке, али та поставка, према појединим присталицама ове теорије, трпи извесна одступања. Тако проф. Кепагс! 36 ) сматра да је се у току времена поред ове праве, институционалне својине, образовала и т. зв. индивидуална својина која нема своје оправдање у природи, која, дакле, није последица неизбежне природе ствари, али која ипак одговара једном утврђеном друштвеном реду, остајући детерминисана једним, општим циљем који је изражен у облику њенога основа — ргорпе!е ћитате. С друге стране Сћаи{Гагде!: 37 ) поред основног типа својине који је диктиран природом т. ј. природним правом, и која би својина, према томе, имала да одговара полазној поставци теорије институције, разликује и својину само сагласну природном праву и својину супротну природном праву, налазећи овим последњим двема основ у Реду, у томе што је тако. Остављајући на страну то да ли је овакво разликовање сагласно само теорији и да ли оно не значи соп1:гасНс1:ш Јп асПес1о, и код једног и код другог разликовања поставља се питање критериума за ово разликовање. На то, пак питање ниједан од аутора теорије институције нам не даје одговор, чинећи тиме своју теорију правно неупотребљивом у ово.ј области. Најзад, филозофски део институције својине одговара општем теолошком схватању: својина је прво право које је постало пре сваког другог права, 88 ) које свој однос оправдања налази у природи, у Реду, у Богу, намећући се тако неизбежно а оправдајући се Провиђењем. Овакво се схватање, међутим, не може примити. Не упуштајући се овде у спор о постојању или непостојању природног права, историски је развитак показао да је право својине далеко од тога да се сматра природним правом. Својина на извесној ствари коју друштво штити, није никако некакво природно својство извеснога појединца. 39 ) Оно само представља једну дру-

36 ) Тћеопе Ле I' тзШиНоп, РаНз, 1930, а нарочито додатак РгоргШе ргп/ее е( ргоргШе ћитате. — Исто тако в. и Оеог^ез КепагсЈ: 1а /опсНоп зос1а1е Ле 1а ргоргШе рпуее — 1а репзее сћгеИеппе зиг 1а ргоргШе ртее, Рапз, 1930. 37 ) ргод1ете с1е 1а регреШИ с1е 1а ргоргШе — Е(ис1е с1е 1а зосШо&е јипсИдие е1 1е с1гоИ розШј, Рапз, 1933. — В. и наш прикез ове књиге у Архиву за правне и друштвене науке за март 1935. бШШ^ 88 ) Побијајући материјалистичку тезу, проф. Кепагс! сматра да је право својине постало пре права — обавезе рада, т. ј. пре функције рада, што свакако претставља једну нелогичност која је ипак, као и све нелогичности теолошког (па ма које врсте оно билоЈ схватања света и друштва, па према томе и друштвених наука, оправдана природом, Богом к светим кшигама. 39 ) 1хоп Ои§ш1: 1ез 1гап:фггпаИопз %&пега1ез с!и с1гоН ргме скртз 1е СоЛе НароИоп, Раг1б, 1920, р. 147-175.