Branič

КРИТИКА ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

81

јавом воље. Отуда се повлачење разлике између уговора и институција, с обзиром на данашњи више или мање промењени облик и дејство свих уговора, не заснива на правом стању ствари. Оне особине које теориЈа институције прида.је само институцији, налазе се у највећој мери код свих уговора. Илустрације ради да наведемо неке од њих: а) уговор, по теорији институције, претставља једну спекулацију, док институци.ја значи споразум. Уговором се, дакле, циља регулисање моје и твоје ствари, мога и твога посла, институцијом се регулишу наше ствари, наш посао. — То, међутим, бар у погледу оних примера које присталице теорије институције увршћују у институције, није тачно. Погледајмо само случај са уговором о раду. Да ли он претставља регулисање наше ствари и нашега посла, или само сретство помирења или тачније примирења, диктованог потребама живота, двају супротних интереса, који остају и даље у сукобу али који није више отворен већ само латентан? Или случај брака? б) Код уговора воља странака је од предоминантне важности, док је код институције главни чинилац објективни узрок, па према томе и циљ установе. — Данас, међутим, објективно тумачење свих правних послова, па према томе и уговора претставља једно нужно правило с обзиром на општи друштвени значај свакога правнога посла, на његово дејство, да се тако изразимо, ег§а отпеа, тако да правило које теорија институције поставља у погледу установе важи како за уговоре тако и за све друге правне послове. То је неизбежна последица објективизације и социјализације правнога живота, која је наступила у току последњега века, и која је донела промену у погледу тумачења не само закона него и правних послова. Покушавати да се домашај ове промене сведе само на круг институције, значи спречавати правилан развој друштвених гезр. правних односа. — в) Полазећи од прекарности уговора, теорија институције поставља правило о уговору као једној статичкој појави, истичући супротне особине институције: трајност и прилагодљивост (динамичност). — Међутим, и ако би сама полазна тачка могла бити предмет посебног расправљања, 43 ) овако карактерисање уговора не изгледа тачно. Узмимо само случај са уговорима о зајму (а то је свакако уговор у смислу схватања теорије институције) наших земљорадника. Тешко је да седанас може наћи и један уговор који би био више прилагодљив и више динамичан од ових уговора. Читаво законодавство и јуриспруденција су постали поводом ових уговора, све у циљу да се он прилагоди потребама времена, да се, дакле, одговори његовој динамичности. У томе погледу он се данас не разликује ни од уговора о раду ни од уговора о браку. Задржавајући се само на овим разликовањима одн. упоређењима уговора и институције, мислимо да нам је допуштено да констатујемо немогућност раздвајања ова два појма. Тиме, ипак, нећемо да кажемо да је рад и покушај теорије институције био

43 ) В. ближе о овоме наш рад Кодификација грађанског ирава, у Правосуђу за 1935.