Branič

СУДСКА ПРАКСА

неустановљеног дана месеца јануара 1933. г. у Пот. Св. Николи продао казан, који је куиио од фирме Р. за 33.000, а на жоји је казан до коначне исплате наведева фирма задржала право својине и ако куповну цену није исдлатио у целости, нето је дуговао за исти преко 1000 дин., па је тако туђу покретну ствар, која му је била новерена, противправно приовојио у своју корист, чиме да је починио престун утаје из § 318. од. 1. ст. 2. К. з., зашто га је ваљало прогласити кривим и осудити на казну као у диспозитивном делу ове пресуде. „Приликом одмераваља казне Апелациони суд је: оптуженику признао олакшавне околности: добро владаље, признаље, породично стаље и делимично нажнађену штету, па је доследно томе применио § 71. тач. 4. Каз. закона осуђујући га ата казну затвора у место строгог затвора, сматрајући да је овако одмерена казна у срзмери са тежином кривичног дела и кривицом оитуженика."

Предајом иолретнг сшвари врши се аренос својине исше само онда, ако није друкче уговорено. Тужилачка страна је навела: да је нриликом пописа по забрани туженот М. А. на покретност М. Ц. отсек за извршење У. Г. В. узео у попис и један радио апарат марке „Филилс", да је овај апарат 1 М. Ц. узео на отплату од тужилачке фирме с тим да радио-апарат остаје својина фирме до исплате потпуне њетове вредности у 8.000 дин. Па како Ц. ннје плаћао, то га је тужилачка фирма тужила Сталном иабр. суду, који је пресудио да Ц. адарат врати, или исплати љегову вредност. Међутим, тај је анарат ириликом извршеља забране! Извршно одељеље У. Г. Б. пописало за рачун туженог М. А., пошто је нађен у стану купца — дужника М. Ц. у том моменту. Тужилачка фирма „Филипс" тражила је да се пописани апарат истави из пописа као њена својина, пошто га дужннк — купац М. Ц. нијв' до тада био платио, а по закључници о купо-продаји овог апарата између тужиоца и купца М. Ц. апарат остаје својша фирме све до коначне исплате. Но Извршно одељење У. Г. Б. упутило је фирму „Филипс" да поведе спор о овојини код надлежног суда против повериоца М. А. за чији је рачун и узет у попис овај апарат. Тужена страна оспорила је тужиљи право својине на спорном аиарату, оматрајући иа, покретне ствари предајом постају сопственост трећих лица, те да се, према томе, задржаваље својине на спорнјОМ апарату од стране тужиоца не тиче трећег лица, нити може да има каквог утицаја на љетове- правне интересе. По оцени чињеничног стања Срески суд за град Београд пресудом овојом П—3720/35 дресудио је, да је одорни апарат својина тужилачке фнрме „Филипс" Југословенско тртовачко а. д., пошто је нашао, да је закључницом о продаји радио-апарата утврђено, да је тужилачка страна задржала право својине до момента исплате дуга. Па како је изјавом тужиоца утврђено да му апарат ннје исплаћен, то својина истог још првпада тужиоцу. „Приговор тужене стране да се својина нокретннх ствари прибавља предајом истих, па да је према. томе и радио-апарат нађен у државини М. Ц. његова овојина, није уместан с обзиром на услов у закључници, према којој поменути радио-апарат остаје у својини тужилачке фирме све до коначне иоплате." На ову пресуду изјавио је тужени призив побијајући исту у целости, оа разлога: Погрешно је среокп суд признао својину на спорном радио-апарату тужилачкој фирми. По срп. Грађ. закону за стнцаље својине на покретним стварима потребно је да су испуњени општи услови: правни основ и законз начин, и тек кад ови постојв' пренос је извршен. Допуштено Је уговарати извесне услове, али то тек ако нису па уштрб трећих лица и колико нису противни § 13. Грађ. зак. Тужилачка фирма продала је спорни апарат и тиме је манифестована воља за нренос обојице уговорача. Међутим, оно што никоме не може бити познато, осим уговорачима, то је специјална клаузула. По тој клаузули преносилац-продавац и мимо §§ 285. и 288. Гр. з. у вези § 226. Гр. з. задржао је право својине на продатој ствари ове до коначне иснлате. Овакво утоварање јесте допуштено, али оно може имати дејства само између странака; ни у ком случају не може се простирати и па трећа лица потпуно савесна, која би на ствари стекла какво стварно право. Како је тужени у конжретном случају стекао потпуно савесно право судоке залоге, то се према њему и не може