Branič

„Б Р А Н И Ч"

Али и поред специјалне меиичне неспособности лица набројаних у § 77. Трг. зак, постојала је у старом Меничном закону и неспособност лица осуђених на робију нли заточење, докле ова лица исту издржавају. Ова се неспоробност изводила из наређења § 17. Крив. зак. (старог) и чл. 154. Зак. о старатељству, где јој није било место, јер кад је законодавац нашао, да и овим лицима треба забранити менично обвезивање, онда је и њих требао предвидети у § 77. где је и остала лица навео. Тај § 17. старог Крив. зак. гласи: „Осуђени на робију или заточење могу такође тестаментом за своје имање наређивати, но друкчије не могу њиме управљати ни располагати, нити с ким уговор правити, док су на робији или заточењу. Само кад суд нађе за нужно поставити робијашу или заточенику старатеља за његово имање, запитаће и њега кога би он хтео за старатеља!." А чл. 154. Зак. о старатељству гласи: „По прописима овог закона, старатељски ће судија према § 17. Казненог закона по званичној дужности поставити старатеља деци и над имањем оних, који су на робију или заточење осуђени." Према ова два прописа лица осуђена на робију или заточење, док су на издржавању казне нису могла правити уговоре о својој имовини, па следствено нису се могла ни менично обвезива:т:и. У томе смислу судска је пракса била пречишћена и стална, а и сва три главна коментариста нашег Трговачког односно Меничног закона: пок. АндраЗЂорђевић 8 , Ђорђе ^Б. Несторовић 4 и Милош Туцаковић 5 потпуно'се слажу, наводећи да је овим лицима забрањено да се могу менично обвезивати, јер су изравнати са малолетницима и као таквим поставља се старатељ имања. И овог специјалног ограничења меничне неспособности из старог Меничног закона нема у новом Мен. закону. Ни у данашњем Кривичном законику, ни у Кривичном поступку, па ни у Судском ванпарничном поступку од 24. јула 1934. год. у који је унет и Зак. о старатељству, нема никаквих ограничења у погледу потписивања меница лица осуђених на робију или заточење, те зато од дана ступања на снагу новог Меничног закона (19. децембра 1929. г.) слободно је потписивати менице и овим лицима, и по њима се пуноважно обвезивати, као што је слободно и сељацима, во.јницима простим редовима и нижим чиновима, а биће и удатим женама, ако се усвоји Грађански законик онакав какав јеј предложен у Народној скупштини на одобрење поднет. Најпотпунији коментариста данашњег Меничног закона, г. Др. Тома Павловић, судија Касационог суда у Новом1Саду, изводећи разлику између данашњег и старог нашег Меничног закона в , случајно је изоставио да наведе, да је укинуто и ово ограничење меничне способности осуђених лица на робију или заточење, што би могло да се уврсти под тачку четврту његовог набројавања. Свакако је то учинио зато, што ово ограничење није

3 ) Ђорђевић, Менично право, стр. 86. *) Несторовак, Менично право, стр. 39. 5 ) Туцаковић, Менично право, стр. 37. 6 ) Павловић, Основи меничног права и коментар, стр. 119.