Branič

96

„Б Р А Н И Ч*

И ако је забрана на аокрешност дужникову удејствована у току критичног рока из § 11. од III. Сшечајног Закона, разлучно ираво повериочево осшаје и аосле ошварања стечаја над дужниковом имовипом, ако је забрана захшевана ире иоменушог рока. (Одлука I грађ. већа од 30. децембра 1936. г. Рев. 1684Ј36). Тужилачка страна прехставила је, да је по њеиом тражењу Срески суд за град Београд решењем својим од 5. децембра 1934. год. одобрио забрану на покретност њеног дужника М. М. за обезбеду 170.000 динара дуга са интересом и трошковима, Ову забрану извршна власт удејствовала је и извршен попис робе дужникове тек 18. фебруара 1935. год. Закључксм Трговачког суда у Београду од 18. априла 1935. год отворен је стечај над имовином дужника М. М. Како управитељ стечајне масе, и заинтересовани веровници поред осталога, нису тужилачкој страни признали разлучно право ни на овим пописаним стварима зато што је обезбеђење стечено у критичном периоду од шесдесет дана пре отварања стечаја над дужниковом имовинем; то је решењем Трговачког суда упућеиа на парницу противу стецишне масе за утврђивање разлучног прааа, Зато је тражила пресуду, којом се туженом признаје поменуто разлучно право на пописаним стварима. Тужена страна у одговору на тужбу навела је, да тулилац није стекао разлучно право поштојепопис извршен у времену од шесдесет дана пред отварање стечаја, према чему он са својом тражбином долази у остале редове повериоца а не у обезбеђене. Трговачки суд пресудом од 28. априла 1936. год. По 354Ј36—4 одбио је тужбени захтев, налазећи да тужилачка страна нема разлучно право, Јер по § 11. од 111. Стечајног Закона, услед отварања стечаја престају важити разлучна права стечена тск извршењем ради намирења или обезбеђења у време последњих шесдесет дана пре отварања стечаја. Решењем о забрани од 5-111-1934. г. тужилац је у смислу § 306. Грађ. Зак. добио само правни освов за стицање залоге а саму залогу је стекао тек извршеним пописом — § 307. Грађ. Зак., јер по овом законском пропису за прибављање залоге на покретним стварима тражи се предаја истих повериоцима а у конкретном случају, пошто је у питању принудна залога, г.отребан је попис узабрањених ствари од стране извршне власти и њихова предаја одређеном стараоцу. Тужилац је међутим стекао залогу у критичном периоду од шесдесет дана, јер је у том времеву извршен попис дужникове покретнине по поменутом решењу о забрани. Београдски апелациони суд пресудом од од 9-Х-1936 г. Пл. — 2041136 потврдио је пресуду Трговачког суда нашавши, да су призивни разлози тужилачке стране неосновани, како са разлога, изнетих у побијаној пресуди Трговачког суда, тако и стога, што се забрана, одобрена решењем Среског суда за град Београд од 5-ХП-1934. год., на основу које тужилачка страна захтева утврђење разлучног права, има сматрати као извршена у критичном времену од 60 дана пре отварања стечаја. Ово с тога, што се, по нахођењу Апелационог суда, пропис § Н.Стечајног закона има тако тумачити, да разлучна права настају на дан удејствовања обезбеђења а не даном донете судске одлуке о одобреном обезбеђењу. По изјављеној ревизији тужилачке стране Касациони суд преиначио је пресуду Апелационог, као призивног суда и пресудом својом од 30-Х1М936. г. Рев. 1684/36 признао тужиоцу разлучно право на покретности стечајне масе пок. М. М. пописаној по забрани.одобреној решењем Среског суда за град Београд од 5-ХП-1934. г. са следећих разлога: Погрешно је правно схватање призивног суда, да поверилац по забрани која је тражена и одобрена пре критичног периода од шесдесет дана, није у смислу § 11. од. 111. Сгечајног закона стекао разлучно право само зато што је забрана удејствоеана у том критичном року. При доношењу своје пресуде, призивни суд је требао да има у виду прописе старог Грађанског судског поступка пошто нов Закон о извршењу и обезбеђењу још није ступио на снагу, а на име, да има у виду §§ 381. и 469. Грађ. суд. пост., у којима се повлачи разлика између залоге, стечене по забрани и залоге код пописа за извршење пресуде. По § 381. Гр с. п. ранг залоге по забрани, ако се парница добије, одређује се по дану, кад је захтевано обезбеђење а код пописа за извршење пресуде залога се стиче тек извршеним пописом. — §§ 306. и 307. Грађ. зак. за пуноважност заложног права по забрани, поред решења о одобреној судској забрани, потребно је, да се забрана удејствује, односно да се изврши и попис по истој — §§ 466. у вези §§ 403., 404. и 406. Гр. с. п. Али попис по забрани у смислу § 381. Гр. с. п. има ретроактивно деЈство, јер се њен рок рачуна по дану